Дводневна манифестација, коју је, поводом 120 година од смрти Марка Миљанова (1833-1901), организовала ЈУ Музеји и галерије Никшић, завршена је у петак 17. децембра 2021. разговором на тему Књижевно дјело Марка Миљанова
У програму су учествовали студенти Студијског програма за српски језик и књижевност: Јелена Шаковић, Тијана Ђерић, Марија Марковић, Ана Јаредић, Николина Ђуричковић и Лука Спасојевић.
Модератор вечери био је мр Милорад Дурутовић, који је изразио задовољство што је у прилици да пружи свој допринос омажу посвећеном племенитом човјеку и врсном књижевнику, какав је, по ријечима Дурутовића, био Марко Миљанов.
„Марко Миљанов своју славу није стекао само књижевним радом, већ и војничком каријером, као и читавим својим животним прегнућем“, казао је Дурутовић, запазивши да је чојство и јунаштво, у значењу какво им приписује Марко Миљанов, више живо у пјесми и причи, више је то предмет предања, некакав колективни идеал, скоро архетип, него што се оно практиковало у свакодневном животу или што се и данас практикује.
„Све то не значи да ти специфични примјери чојства и јунаштва, које је Миљанов забиљежио, нас не обавезују. Јунаци његових анегдота су нетипични, неконвенционални, њихови поступци нијесу уобичајени и они, прије, наликују античким херојима. Они су, прије, носиоци оне трагичке кривице и трагичке врлине, оног хибриса, прекорачење мјере како неспретно преводимо ту грчку ријеч. И по томе су они специфични, јер да је било другачије не би морао Марко Миљанов ни да биљежи те примјере, дакле, они су били малобројни. Није било типично да се опрости неком крвнику, већ да се свети, али они су праштали животе. Није било типично да мајке своје синове шаљу да погину у боју, али таква изузетност и ријеткост дешавала“.
„Марко Миљанов није само забиљежио те приче и анегдоте, већ је он, истовремено, и јунак својих анегдота. Да је ико други у том времену биљежио те примјере тај би морао бити обавезан, нужно би било, да се многе странице из живота Марка Миљанова нађу у страницама такве једне књиге“, оцијенио је Дурутовић.
Студенти су публику упознали са сажетом биографијом Марка Миљанова, читали су дјелове из његове коресподенције: из писама Тому Оровцу и Стојану Поповићу, командиру кучком, у којима он на јасан начин изражава своје национално опредељење, изабране приче из „Примјера чојства и јунаштва“, кроз које желио да сачува од заборава примјере честитости и јунаштва, којима би подучио и подстакао будућа покољења на исправно значење појма част, честитост, родољубље, патриотизам, а било је ријечи и о његовој ћерки Милици, која је као добровољац учествовала у Првом свјетском рату, те унуци Олги Лазовић, списатељици, плесачици, композиторки, филозофу и учитељици, која је остала запамћена као Олгивана Лојд Рајт, као супруга и сарадница чувеног америчког архитекте Френка Лојда Рајта.
Вече је пјесмом уз струне гусала употпунио гуслар Никола Кривокапић.
