У недјељу 17. марта навршило се пуних 20 година од Мартовског погрома на Косову и Метохији који је услиједио само пет година, када је такође у марту, 24. марта почело бомбардовање НАТО снага на Савезну Републику Југославију.
Ове болне годишњице страдања нашег народа група од око 150 Никшићана, предвођених својим свештеницима искористили, су да оду гдје би друго него на свету српску земљу Метохију да са својом браћом и сестрама подијеле болна сјећања на ово новије страдање нашег народа, које на Косову и Метохији не престаје.
Никшићани предвођени свештеницима архијерејским намјесником никшићким протојерејем-ставрофором Слободаном Јокићем и никшићким паросима Миодрагом Тодоровићем и Мирком Вукотићем искористили су да вријеме пред почетак Часног поста искористе како би нашој браћи на Косову и Метохији показали да нису сами да су браћа из Црне Горе и старе Херцеговине увијек уз њих.
У интервјуу који је по повратку дао Радију “Светигора“ отац Слободан Јокић је казао да су поклоници првог дана обишли: Грачаницу, Призрен, цркву Богородице Љевишке, Саборну цркву Светог Ђорђа, манастир Светих Архангела, Велику Хочу. На Сиропусни недјељу, пред Васкршњи пост, никшићко свештенство служило је Свету литургију, у манастиру Високи Дечани, заједно са архимандритом Савом (Јањићем), игуманом и братијом свете дечанске обитељи, и помен страдалим Србима у Мартовском погрому.
После Литургије, задржали су се у разговору са оцем Савом и братијом Високих Дечана, а обишли су, потом, и Пећку патријаршију.
Отац Слободан каже да управо та посна атмосфера живљења на Косову са собом носи Васкрсење.
“Моћници овога свијета су ћутали док су тог 17. марта горјеле наше светиње. Не може се уништити сјеме вјере у Христа, оно ће увијек дати рода“- каже отац Слободан, додајући да на Косову и Метохији народ страдајући живи васкрсењем.
Архијерејски намјесник никшићки је говорио и о својим сјећањима на страдање српског народа и светиња на Косову и Метохији а дао је и свој осврт на на ново страдање нашег народа на Косову и Метохији гдје је сада у току једна врста “тихог рата“, психолошког терора над нашим народом, гдје се из дана у дан укидају сва основна људска права на светој вјековној српској земљи.
