На недељни дан када наша Света Црква прославља Светог мученика Евпла, на 11. недељу по Духовдану служена је Света литурија у подгоричком Храму великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин старјешина храма уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, предвођен хоровођом Снежаном Поповић, дипломираним теологом.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
,,Браћо, сестре и дјецо, у овај празнични недељи дан, увијек се подсјећамо недјеље. Недјеља је за хришћане дан празнични, зато што славимо Христово васкрсење. То је први празник који су хришћани почели да славе, зато што на седмичном нивоу славимо Христово васкрсење сваке недеље.
На овај дан слушамо одјељак Јеванђеља по Матеју, који нам говори праштању, које је свакако једна централна тема Јеванђеља. Господ је и дошао међу нас да нам дарује опроштење грехова и живот вјечни. Ову јеванђелску причу коју нам Господ говори, рекао је и изговорио, након оног Петровог питања колико пута да опростимо онима који су нам нешто дужни, који су нам нешто погријешили, да ли седам пута, Петар пита Господа. А Он га пита зашто до седам (јер, код јевреја је било да ако три пута опростиш некоме, много су учинио) то је било велико. А Петар, то наравно, свјесан милости и љубави Христове, каже да ли до седам пута да опростимо. Господ му каже: Мало си рекао. Не седам, него седам пута седамдесет.
И онда послије тога Господ говори ову причу, рекавши Петру, колико смо ми који у Христа вјерујемо, и који смо Христови, дужни да опраштамо, а то нам и ова јеванђелска прича говори о господару који је имао дужника, који му је био дужан десет хиљада таланата, а то је велика сума.
И шта учиње овај Ггосподар ? Кад је дошао да наплати дужнику, он није искао да му врати; дужник га замоли да га сачека, да га причека, па ће му све то вратити, а Господар показавши своју милост и љубав према њему, рече – не мораш ми ништа враћати.
А пак овај човек који је био дужан, овом господару, сто динара – и кад га замоли овај његов друг – он не показа према њему никакву милост, ни разумјевање, него натјера га да му врати; стави га у тамницу, да му врати овај мали дуг; за разлику од господара који је њему дао, и толику суму опростио.
Ко је господар? То је Бог наш. Ова прича нам је дата из тога разлога, да се подсјетимо на љубав и на милост Божију, ко је тај Господар који нама дарује толики дарове и ко нам дарује толико и ко нам толико опрашта, ако не Господ.
Може неко од нас рећи, па није мени Бог дао 10.000 евра, или 10.000.000 евра, него једва и с овом мојом малом платом, пролазим и провлачим се, како ми је то дао ? Али Господ нам је дао највеће богатство прије свега, и дарује нам сваког дара, дао нам је дар живота, дао нам је живот и постојање, дао нам је и очи да гледамо, и уши да слушамо, и разум, и дао нам је многе дарове, многе таленте, и нашу породицу, и пријатеље, и много што шта другога. Зар то није велико богатство, дао нам је да личимо на њега, дао нам је боголикост, да се усавршавамо Њему, и да задобијемо вјечни живот. Може ли се то платити неким богатством? Знате, кад се деси да је неко тешко болестан, па треба да иде да лијечи само један орган, – па скупља, породица и пријатељи, десетине и десетине хиљада евра, да би се човјеку помогло и продужио живот. И тако и треба да радимо. Можда у том моменту можемо и преко тога да осјетимо, – колико је живот велики дар, и колико је живот скуп. Односно, колико нама Господар Бог наш дарује, и шта нам је све дао.
А шта Бог од нас захтијева ? Шта тај добри наш Господар од нас тражи? Не дај Боже да нам тражи да вратимо све онолико колико смо добили. Него нам Бог тражи да узратимо својом благодарношћу Њему, да узратимо својим трудом, да живимо по Њему и по Његовим заповијестима. Да смо свјесни тога дара. Да нам је Бог све дао бесплатно. И да Бог мало од нас тражи, – а то је да смо свјесни тога и да смо спремни, да смо способни, да нам на томе дару и на томе богатству којег нас је обдарио, да заблагодаримо. И да смо свјесни да нам га даје бесплатно. Да ми ничим нисмо то заслужили. Да смо дошли у живот и у постојање само милошћу и љубављи и промислом Божијим. И да живимо Његовом милошћу и Његовом љубављу. Замислите колико нас је тај Господар задужио и колико смо ми Њему дужни.
Дакле, од нас тражи да благодаримо на томе, да смо свјесни тога дара, и са друге стране да личимо на Њега, да нас је обдарио својом боголикошћу, да је пројављујемо у односу према другима. Не као овај зли човек који је био дужан Господару и који је био способан и могао да тражи милост од Господара за 10.000 талената, али своме пријатељу није био способан да опрости 100 динара. Колико није био свјестан Божије љубави, иако се она пројавила у том моменту непосредно прије тога, него што је тражио дуг своме пријатељу.
Како ми људи често заборављамо на милост Божију. Како смо ми неблагодарна бића. Како ми нијесмо често свјесни и то заборављамо да живимо милошћу Божијом и милошћу оних око нас. И да нам је само то потребно. Да смо свјесни тога, ако смо свјесни Божије љубави, онда нећемо моћи постати, а да нећемо заблагодарити, него ми то заборављамо – често опхрвани неважним стварима. Често себе оптерећујемо многим глупостима ситницама, које нам загорчавају живот. Живот и онако није лако изнијети. Али ми људи, самољубиви, злопамтљиви, често заборављамо милост Божију и милост других који око нас живе. И да ми и милошћу Бога и милошћу ближњих постојимо и живимо.
Зато је потребно да смо свјестни тога и да то благодаримо, јер ћемо тако моћи духовно да узрастамо, да будемо дјеца Оца свога небеског. Онда ће нам Бог опраштати сагрешења као што је опростио овом дужнику. Али видјели сте кад је Господар видио да он не може да опрости ономе своме другу сто динара, онда га је позвао на одоворност. Дакле, како човјек није опоменут милошћу Божијом? Како милост Божија никако не може да га гане? Како га љубав Божија не мијења, не чини га милосрдним – онда ће нас Господ питати једнога дана, шта си ти учинио са свим оним што сам ти дао. Јеси ли то злоупотријебио и гледао само себе и своје интересе ?
То нас Бог учи, да и ми опраштамо другима сагрешења њихова, да бисмо се могли назвати дјецом Оца нашега небескога !“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин, у подгоричком храму.
Потом су сви они који посте Великогоспојински пост приступили Светим Христовим даровима.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
