Празник Преподобне мати Параскаве прослављен је у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом литургијом началствовао је протојереј Младен Томовић уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Зековића и протојереја Љубомира Јовановића. На литургијске возгласе одговарали су Василије Ускоковић, Маја Томић и Никола Зековић, уз подршку хора „Свети Јован Владимир“ којим руководи професорица Маја Басараб. Након што је прочитао зачало из Светог јеванђеља, присутним вјерницима који су испунили барски храм, обратио се началствујући свештеник, отац Младен Томовић.

Отац Младен се на почетку осврнуо на два зачала из Светог јеванђеља, рекавши да људи не могу учинити ниједно добро дјело без помоћи Божије:

„Морамо бити свјесни свога живота, својих сагријешења, свога грешног живота, да себе исправљамо и исправљајући себе, ми ћемо онда бити у потпуности свјесни и тога да без помоћи Божије не можемо ништа учинити. И на тај начин ћемо бити у заједници са Богом, имаћемо то правилно устремљење према Господу и Господ ће нам онда послати благодат своју са којом ћемо ми себе штитити од гријеха, од ђавола, од смрти и тако бити присаједињени оним мудрим дјевојкама из данашњег Јеванђеља. Чувајући ту благодат, када нас женик позове, ми ћемо бити спремни, наша срца ће треперати као што трепере оне светиљке које су пуне уља, трепереће за Господа и ми ћемо бити спремни да са Господом уђемо у Царство Божије.

Једна таква личност јесте и данашња светитељка коју славимо. Света Петка Параскева, која се читав свој живот, драга браћо и сестре, подвизавала, усрдно се молећи Богу, одричући се свега овоземаљскога. У Јорданску пустињу је била провела више од 40 година, подвизавајући се. И она је била од знаменитих и богатих родитеља, али је осјетила да треба да иде путем подвига. Пошла је у Јерусалим да се поклони светињама гроба Господњег и осталим светињама, а онда је прешла у Јорданску пустињу и тамо провела више од 40 година.

Стекла је велике врлине и стекла је заиста велику благодат својим подвигом, а онда Господ није хтио да остави слушкињу своју, да она буде непозната. Јавио јој се анђео у сну пред крај њеног живота и рекао јој да се врати у мјесто одакле је била поријеклом. Она се вратила и ту се упокојила. Чудом Божјим њене су мошти откривене.

Кроз вјекове су се многа чудеса дешавала над њеним светним моштима. Многа исцјељења и дан-данас се дешавају и заиста Света Петка Параскева је велика светитељка Божија, велика угодница Божија, којој се наш народ моли и користим прилику да свим данашњим свечарима честитам крсну славу, а има их заиста доста и овдје у Црној Гори и у другим земљама нашим који славе Свету Петку као своју заштетницу и молитвеницу пред Богом.“

Након причешћа вјерних и завршетка Свете литургије, оци су приступили благосиљању и резању славских колача.