У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас, 27. септембра, када наша Света црква прославља Воздвижење часног Крста – Крстовдан, одслужена је Света литургија којом је предстојао старјешина Саборног храма, протојереј Никола Пејовић.
Саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић, јеромонах Јован (Шљиванчанин), сабрат манастира Стањевићи, јереј Велимир Бугариин, као и ђакони Ведран Грмуша и Илија Арзејкин.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио началствујући протојереј Никола Пејовић:
,,Ово што смо чули у Јеванђељу по Светом Јовану Богослову је заиста потресно. Господ наш Исус Христос одлази на страдање и бива разапет Он који је за вријеме свог земаљскога живота чинио само добро. И то не нека ситна мала добра, већ толика добра која нико никад проје Њега није чинио. Васкрсавао је мртве, давао вид слијепима, слух глухима, оним раслабљеним и немоћним давао да ходају, а онима ђавоиманим даривао слободу, давао им мир и благовијестио вјечни и непролазни живот и својим доласком оприсутнио Бога љубави, Свету Тројицу међу нама људима.”
Он је подсјетио да је крст у оно вријеме представљао знак највеће поруге и понижења, нагласивши да је Господ учинио да крст постане мјера нашега живота и радост васцијелог свијета.
,,У оно вријеме је крст био знак понижења преко којега је свакоме требало показати да онај који се разапиње на крсту јесте човјек кога красе најгоре људске особине. А наш Господ Исус Христос једини безгрешан и једини човјекољубац нашао се међу два разбојника. Од тог тренутка крст постаје центар нашега живота, мјера нашега живота, наша побједа и радост васељене! Дошао је Господ да укине мудрост мудрима и да лудост претвори у мудрост. До дана данашњега крст је лудост за овај свијет, јер је Господ својим одласком на добровољно страдање крст поставио у центар и тиме разрушио сву земаљску и људску логику”, бесједио је прота Никола.
У другом дијелу пастирског слова, о. Никола је говорио о дубљем промислу, смислу и неопходности следовања Божијем позиву и призиву човјековом на ношење крста:
,,Колико само свако од нас у тренуцима неког бола, патње искушења каже: Боже зашто се ово дешава томе и томе, он је тако добар, племенит, он је чинио људима, а ево му се све нешто лоше догађа, никако да крене напријед. Ево ја чиним све, а никако да кренем напријед! А онда помислимо да овима око нас који могу да живе и овако и онако, све иде како треба. Е то је логика овога свијета! Ако хоћемо да имамо вјеру, онда то питање морамо да поставимо управо ономе који је дао одговор на то питање. А то је да управо онај који хоће да се одрекне себе, да он узима крст свој и иде за Христом.”
Акцентовао је да је свехвалном Васкрсењу Господњем претходио крст и да је зато крст добродјетељ живота, те да не треба бјежати од крста, јер након искушења и двига долази и васкрсење:
,,Нема васкрсења без крста, зато је крст добродјетељ живота. Зато не треба бјежати од крста, него управо у тим тренуцима распећа, кад смо немоћни, кад осјећамо да је небо над нама затворено, кад нема излаза нигдје, то је тренутак да заблагодаримо Господу! Јер то је моменат у којем се и Христос нашао кад је рекао: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?! Сваки човјек ће доћи у једном тренутку свога живота до те тачке богоостављености! Али, иза тога долази радост васкрсења.”
Прота Никола је рекао да Христов гроб, освјетљава сваки гроб, те да је сваки гроб заправо Христова гробница свјетлости васкрсења:
,,Крст је водио у Његово славно васкрсење и у свјетлост васкрсења која је обасјала свакога човјека који долази на свијет. Тај гроб, Христов гроб, обасјава крст Христов и тај гроб даје свјетлост која освјетљава сваки гроб у који се ми хришћани сахрањујемо, и сваки гроб није ништа друго него Христова гробница! Немојте да бринете ако Бог на наше добро одмах не одговори! Јер како каже апостол Павле, ако Бог одмах не одговори, то значи да је Бог нешто више, боље припремио за нас. Не само да одговори на наше земаљско добро неким опет земаљским добром, јер ми са Господом не смијемо да тргујемо, Господ наш је дао цијелога себе за нас и дао нам је ту могућност да кроз вјеру и ми задобијемо живот вјечни”, поручио протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
