На дан када наша Света црква прославља Воздвижење Часног и животворног крста Господњег – Крстовдан, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина Храма. Проти Николи саслуживали су протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић и Бранко Вујачић, као и јереј Велимир Бугарин.
Током евхаристијског сабрања сабранима се празничним словом обратио началствујући протојереј Никола Пејовић који је нагласио да они који су обасјани Божанском свјетлошћу виде и разумију да је пут свјетлости управо Христос:
„Чули смо у Светом јеванђељу како Христос говори својим ученицима да док је свјетлост са њима, говорећи заправо о Себи, да вјерују у свјетлост јер, они који живе у свјетлости, они знају пут и знају куда иду. Међутим, који живе у тами, они не знају пут – Зато ходите у свјетлости, порука је Христова својим ученицима, а то је порука свима онима који обасјани том Божанском свјетлошћу виде да је тај пут управо Христос Бог наш.“
У наставку прота Никола је подсјетио да новина коју доноси Христос у овоме свијету јесте крст који је истинска мјера односа Бога и човјека:
„Дошавши у овај свијет Христос је са собом донио нешто ново. Није Он донио пост, молитву, моралан живот, неке земаљске законе, јер то је било и прије Њега, али, новина коју је Он донио у односу Бога и човјека јесте крст и одједном крст се поставља као мјера односа Бога и човјека. У томе је тајна истинске и праве вјере. Ту је тајна побједе живота над смрћу, свјетлости над тамом и вјечности над пролазношћу. Јер управо тада када је Бог изгледао најпониженије, најнемоћније, најбеспомоћније, тада када је мртав висио на крсту и када је такав спуштен у гроб, тада је засијала сва пуноћа Његове силе и свјетлости. И смрт и гроб, који су мјера пролазног и пропадљивог човјека, одједном се откривају као извор новог живота. И Христов гроб је извор свјетлости, одакле је Он својим васкрсењем обасјао цијелу планету и свакога човјека који долази у овај свијет.“
Прота Никола је затим закључио да управо у тајни Крста све добија свој пуни и прави смисао.
„У тајни крста све добија смисао. И ми освјетљени том свјетлошћу Божанског страдања, распећа и васкрсења, ми сва наша унутарња и спољашња распећа и немоћи, туге, патње, бол и жалости, искуства, осјећања и саосјећања и врлине, добро, срећу, радост, све то узносимо на Голготу. И поистовјећујемо се са Христом и са Његовим крстом, јер се он поистовјећује са сваким од нас, јер свако од нас је прво створен по лику Божијем, а онда у тајни крштења он се облачи и ми се сви облачимо у Христа Бога способни да примимо светињу и да живимо у светињи и да се причешујемо са Њим, а то значи да се сједињујемо – да постајемо једно са Христом.
Приносимо дакле све, сав наш живот на крст, поистовјећујемо се са Христом, страдамо са Христом, разапињемо се са Њим, а онда и очекујемо и побједу и учешће у тој и свеопштој радости Васкрсења. У томе је сила крста, у томе је крст истинска и права радост живота. Због тога нема нама живота без ношења крста. Зато је крст чувар васељене, радост и украс цркве и свакога дома, подсјећајући нас да је наш пут, пут Богочовјека Христа, а то је пут ношења свога крста, часно и достојанствено, пут до Голготе, али и пут који води у Васкрсење и живот вјечни“, поручио је на крају свог обраћања протојереј Никола Пејовић.
Борис Мусић
