У недјељу 12. по Педесетници када наша Света црква молитвено празнује Сабор српских светитеља, одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, а саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереј Бранко Вујачић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током евхаристијског сабрања сабранима се обратио старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић који се у уводном дијелу своје пастирске бесједе осврнуо на јеванђелску причу о богатом младићу и његовим сусретом са Господом:
„Ова јеванђелска прича, као што смо чули, говори о младићу који се обратио Господу и који је, назвавши га учитељом благим, питао шта треба да чини да би се спасио. И Господ му је набројао оне заповијести које свако од нас зна. Међутим, овај младић му је рекао да је све заповијести од младости своје сачувао и да их испуњава, питавши Га да ли треба још нешто да чини, јер је осјетио да то само по себи није довољно и да то само по себи није циљ. Осјетио је да нешто фали у његовом духовном животу и у његовом односу са Богом. Господ му је одговорио: Ако хоћеш, младићу, да будеш савршен, иди, продај и раздај своје имање и хајде за мном. И овај младић који испуњава све заповијести Божије, који живи по заповијестима Божијим, растужи се. Нестаде радости са његовог лица и нестаде радости у његовом срцу, и оде тако тужан. И Господ гледајући овог младића изрекао је те ријечи које ми често површно тумачимо да је тешко богатоме ући у Царство небеско, да је лакше камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у Царство небеско.“
У наставку прота Никола је закључио да се ова јеванђелска прича односи на све нас, будући да постоје разна богатства, заправо све оно за шта смо везани и што потенцијално може бити због те везаности препрека између нас и Господа. Како даље отац Никола појашњава, управо Херувимска пјесма открива у свом стиху, да је добро све животне бриге оставити уколико смо учинили све што је до нас и да је важно пустити Господа да одговори и да дијела у нашем односу и животу:
„Ученици Његови који су били свједоци цијелог овог догађаја и дијалога, питали су: Па ко се Господе онда може спасити?! А Господ одговара: Оно што је човјеку немогуће, Богу је могуће. Колико људи у свијету процентуално заиста има материјално богаство? Мислим да је то врло мали број, да су појединци у питању. И онда бисмо могли да се запитамо шта ће нама ова прича? Јер будући да не живимо богато, ово се не тиче нас. Али то је само заблуда и то је само површно схватање ових дубоких и суштинских ријечи Господа нашега Исуса Христа, који је за поуку изабрао богатог младића“, казао је прота.
Појаснио је да постоје разна богатства те да је то све оно за шта је човјек везан, чега се тешко одриче и чега се не би одрекао, ма шта то било, било која ствар или било шта у животу зашта би нам Господ рекао: „Ако хоћеш да идеш за мном, одрекни се тога и тога“ и ми бисмо отишли тужни.
„Само треба човјек мало да укључи онај духовни скенер у своме срцу и својој души и да то види. Када долазимо на Свету литургију, ми слушамо једну пјесму коју хор пјева: Ми који херувиме тајно изображавамо... У тој пјесми је садржана једна реченица која се односи на ову јеванђелску причу: …сваку сада животну бригу оставимо.‘ Зашто? Зато што треба Господ да дијела! Зато што Дух Свети освећује дарове које му приносимо, јер Господ дјела! И то је ова ријеч из Јеванђеља. Остави богаство, остави бриге, остави све што имаш! Јер сад дјела Господ!“
У даљем обраћању подсјетио је да данас прослављамо Сабор светитеља из рода нашега који нам свијетле својим светим животом и опомињу на одговорност:
„Литургија је најбољи васпитач духовни за сваког од нас. Остављамо све своје бриге и сједињујемо се са Господом. Нећемо ли једнога дана оставити све? И остаће само Господ и она вјера и оно што је наша душа и наше срце које смо у мањој или већој мјери успјели да очистимо од свега онога што нас везује за земљу. Јер све што нас одваја од Бога, све што ставимо између Бога и нас је богатство којег треба да се ослободимо ако ћемо да будемо савршени. Овај недјељни дан је величанствен и по томе што у њему прословљамо и Сабор српских светитеља, оних који су у своме животу успјели да испуне ријеч Христову и да живе Јеванђељем Христовим и тиме показали да је наш род способан да рађа светитеље. И да смо као они који имају толико светитеља као пијеска морскога, дужни да живимо по заповијестима Божијим, јер ми као народ нећемо имати изговор на страшном суду.“
У другом дијелу пастирског слова, прота Никола је најавио да данас од 17 часова почиње упис дјеце у нову школску годину Школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, истакавши притом да је вјеронаука од велике важности за исправно васпитање и формирање личности дјеце, будући да вјеронаука открива дјеци оно што данашњи образовни систем крије од њих – да могу да буду савршени и да је призив свакога човјека да буде свет, као што је свет Отац наш небески:
„Данас почињемо и са новом школском годином када ће дјеца поново кренути на вјеронауку. Данас се учимо разним знањима и стичемо разна знања. Данас дјеца могу техникама и технологијама да овладају за час, научиће много тога. Међутим. данас су дјеца нажалост у саврменом свијету лишена сазнања да могу да буду савршени, да је призив свакога човјека да буде свет, као што је свет Отац наш небески! Данас нам дјецу лишавају тог знања да треба да будемо свети и да због тога што смо зато створени, треба да будемо и добри, и поштени, и добри ђаци, и васпитани, и да поштујемо родитеље и ближње, и учитеље и све одреда – зато што смо створени за светост и за савршенство, не треба да лажемо, да крадемо, да убијамо, да мрзимо. Само због тога, не ни због чега другога. Дјеци док су мала треба говорити о Богу, а кад порасту онда треба Богу говорити о њима, јер ће онда они бити велики и одрасли људи. И дјеца која долазе у храм, која заволе љепоту храма Божијега, ма шта у животу да их задеси, ма какво искушење да их задеси, то ће бити као једна искра Божанске свјетлости која ће им показивати пут, гдје да се врате. Да се врате тамо, гдје је капало, да тамо и потекне благодат Божија. Зато је важно да дјеца иду на вјеронауку, да се друже, да цртају, да обилазе светиње, да се уче истинским и правим вриједностима, да се уче правом и светом животу. И од тога ће имати користи породица, и друштво, и држава, и цио овај свијет“, поручио је на крају свог обраћања протојереј Никола Пејовић.
Текст & видео: Борис Мусић
