У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, на празник када наша Света црква прославља Светог Николаја Мирликијског Чудотворца – Никољдан, 19. децембра 2023. године, служена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина овога храма. Саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, као и јереји: Зоран Јовићевић и Константин Дојић. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовао протојереј-ставрофор Драган Митровић.
У току Свете литургије сабранима се обратио началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова подсјетио да је Свети Николај био и остао правило вјере и образац кротости и смирења:
,,Свети Никола је живио животом на земљи вјековима удаљен од овога двадесет првог вијека, али, који је до данашњег и тако ће до краја свијета и вијека бити – био и остао правило вјере и образац кротости и смирења.”
Он је у даљем обраћању нагласио да славља и празновања у Цркви Божијој нису као славља и празновања овог свијета, већ извориште свог славља налази у есхатолошком смислу, у Царству Божијем:
,,Наша славља и наша празновања нису иста као празновања и славља овога свијета. Кад славимо било што, што славимо у овоме животу или било који празник да празнујемо, он има неку историјску димензију, искључиво је везан за сада и овдје, а када славимо у Цркви Христовој, онда је извор тога славља у Царству небескоме и увијек је то на првом мјесту слава Божија. Када славимо светитеље и своје славе, ми на првом мјесту славимо Бога који је извор светости. Он је Онај коме је Свети Николај и коме су сви свети посветили свој живот, коме су остали вјерни до последњег свог издисаја, који су за живота прославили име Божије и које је Господ прославио и за вријеме њиховог живота, а ево видимо и до ових наших дана допире њихова слава.”
У другом дијелу обраћања прота Никола се осврнуо и на ужурбани темпо живота данашњице, као и на неопходност ретроспективе над нашим животом и постојањем, будући да се често и не стигнемо осврнути на значај даха живота и сопствене душе:
,,Славити светитеље, драга браћо и сестре, значи славити Бога и зато у овај дан у нашим домовима треба да буде присутно управо та сила Божија, тај амбијент Царства небескога и да се макар данас када славимо Светог Николу запитамо: Шта је смисао нашега живота? Зашто смо ми створени и из ког разлога смо дошли на ову Земљу и куда ми то идемо? Вријеме брзо пролази, чини нам се данас, никад брже да није пролазило. Јер нас темпо и брзина живота тјерају на то. ,А онда се запитамо: Како нам је то баш Црква Божија оставила славу да макар тај један дан се запитамо и тргнемо, да изађемо из те свакодневице која убија наше вријеме и нас заједно са тим временом и која нас гута и тјера да јуримо за нечим, за оним за шта је Господ рекао да ће нам се придодати, а то су све наше земаљске потребе и бриге.”
Прота Никола је затим акцентовао да често у метежу живота и гужви човјек данашњице јури за стварима које нису nucleus (језгро) суштина, претпостављајући такве пролазне ствари оном најважнијем и вјечном, а то је по ријечима Господњим Царство небеско са силом и славом Његовом:
,,Господ дакле каже: Иштите прво Царство небеско и силе и славе Његове, а све остало ће вам се придодати!. А шта ми људи чинимо? Ми чинимо све супротно! Ми трчимо и јуримо и грабимо за оно што ће се само по себи придодати. А на Царство небеско, на наше спасење, на душу, на то често и не помишљамо, мислимо да ће то тек тако да дође. Зато су славе благословене, да нас лик и дјело и личност Светога Николаја Мирликијскога подсјети да морамо да будемо постојани у вјери. Да морамо да будемо часни и честити и пред Богом и пред људима. Да морамо да будемо кротки, смирени као што је био кротак и смирен Свети Никола и да би требало да живимо начином на који је Свети Никола живио”, поручује отац Никола.
Напослијетку, отац Никола је рекао да је потпуно природно за некога ко је хришћанин и ко слави славу да држи пост и да живи мањој или већој мјери саобразно светитељима које прославља, те да је у супротном тешко наћи адекватан изговор у преизобиљу примјера и пуноће хришћанског учења и живота какав је присутан на овим просторима:
,,А како би живио један епископ Цркве Божије, какав је био Свети Никола? Његов живот је био у посту и молитви. Зар не би било потпуно логично да ми који славимо светитеље, благосиљамо славске колаче, који призивамо благослов на наш дом, да се потрудимо да и ми саобразно њима постимо постове које је Црква одредила, које су и они постили и да се молимо на начин на који су се и они молили и да живимо на начин на који су они живјели. Тамо гдје се вјера православна проповједа вјековима и гдје се рађају непрекидно светитељи и гдје Црква Божија живи вјековима, ту неће бити неког велико простора да се оправдамо ријечима да нешто не знамо и да се изговарамо. Зато колико је данас, они који нису да почну да посте, јер се припремамо за један диван и благословен догађај, а то је рођење Христово.
Данас се личност Светог Николе замјењује са неким имагинарним ликом Деда Мраза, али, заправо све те особине човјекољубља и милосрђа су особине Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца, јер је његов живот обиловао милосрђем, човјекољубљем и он је заштитник свима онима на путевима и морима, онај који храни сиротињу, добри пастир и истински човјекољубац”, закључио је протојереј Никола Пејовић.
Након Свете литургије, услиједило је резање и освештање славских колача и славског кољива које су принијели свечари у славу и част своје крсне славе и свога небескога покровитеља Светог Николаја Мирликијског.
