У Недјељу двадесет трећу по Педестници, 12. новембра 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао старјешина храма, протојереј Никола Пејовић, а саслуживали протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова нагласио да Свето писмо нема неку важност изван Цркве јер је написано за људе који вјерују, као и то да би схватили заиста шта пише у Писму, претпоставља се наше учешће, наша вјера и повјерење:
,,Циљ писања Светог писма није био просто да се само запишу историјски догађаји који су се десили у неком периоду који је иза нас. Него да се кроз оно што су ученици Христови очима видјели и рукама опипали и ушима чули, да оно што су доживјели запишу и пренесу и да та ријеч увијек буде жива и увијек актуелна и савремена и свевремена. Зато Свето писмо и нема неку велику важност мимо Цркве, јер оно је написано за људе који вјерују. Да би схватили оно што пише у Светом писму, то претпоставља и наше учешће. Претпоставља и нашу вјеру и наше повјерење у оно што је записано. Зато Свето писмо потребују ријеч Цркве. Потребује да се објасни шта се то крије иза одређеног догађаја које су јеванђелисти записали и шта је заправо поука за нас православне хришћане”.
Прота Никола је рекао да је јеванђелска прича о сусрету Господа и бјесомучног човјека заправо сусрет новог и старог човјека, као и то да се такав сусрет између доброг и лошег заправо догађа у срцу сваког човјека:
,,Ова јеванђелска прича о сусрету и исцјељењу бјесомучног човјека од стране Господа је потресна, јер је у њој описан сусрет Бога и ђавола. Можемо слободно рећи да је ово сусрет новога човјека и сусрет старог и палог човјека. Ова јеванђелска прича је и потресна зато што видимо да ђаво има власт над људима ако му човјек да дозволу за то. Видимо каква је судбина човјека и како је унижење човјека када њиме почне да влада ђаво.Овај сусрет се одиграва у срцу свакога од нас и у нашем срцу се сусријеће оно што је добро и оно што је лоше и човјек својим слободним избором изабира коме ће да служи, да ли савршеном човјеку и савршеном Богу или ђаволу, а не може се служити и једноме и другоме, зато што је Бог дао човјеку цијелога Себе без остатка и тражи цијелога човјека.”
У другом дијелу пастирског слова, протојереј Никола се осврнуо на честе недоумице вјерујућих које се тичу стицања истинског покајања, наводећи притом ријечи Светог Јована Златоустог у којима се открива да је прва степеница на путу покајања спознаја сопствених гријехова:
,,Људи често кроз исповијести питају како да задобију покајање, а Свети Јован Златоусти описује неколико начина којима показујемо да смо већ почели да живимо истинским и правим покајничким животом. Прво је, каже Свети Јован Златоусти, да познамо своје гријехове. У гријеху роди ме мати моја, каже 50 псалам, и гријех мој стално је преда мном. Пазите, мој гријех! А шта је често пред нама? Гријех мојих ближњих! Гријех брата мога, гријех моје жене, мојих родитеља, гријех мојих сарадника, то је оно што прво видим, а то значи да нисам на добром путу. Дакле, покајање почињемо познањем сопствених гријехова, али то је само почетак!”
У наставку он је подсјетио да друга и трећа степеница у процесу покајања јесу истинско опраштање гријехова људи око нас и права истинска, ватрена молитва:
,,Каже Свети Јован Златоуст друга ствар која је важна у том процесу јесте да опростимо сагрешења онима који гријеше према нама. А опростити значи оставити простор да и Бог нама опрости сагрешења наша! Ето дивног уласка у тајну односа Бога и човјека! А онда каже Свети Златоуст идући даље, да је ту молитва, она ватрена из дубина бића и срца, она отвара врата нашег срца да благодат Божија пребива у нама, а онда и чињење добрих дијела. Милостиња, самилост и сажаљење према онима који страдају, учешће у њиховом болу, патњи, туги, имати осјећај према онима који немају, то су Божанске и благодатне врлине које отварају простор да Божанска милост пребива у нама.”
Примјер који наводи Свети Јован Златоусти заокружио је са постом и уздржањем, које нас узводи коначно ка истинским сједињењем са Господом кроз Свето причешће, чиме се облачимо, како отац Никола наглашава, у свеоружје Божије:
,,На крају каже Свети Јован Златоусти наводећи само од неких израза нашег покајања јесте и уздржање, са молитвом иде и пост. Онда, када се тако припремимо, онда долазак на службу и наше сједињење са Христом и наше причешће није само формалност, него истинско сједињење са самим Богом и Бог који се распео, васкрсао за нас, који је из овог бјесомучног истјерао демоне Он пребива у нама и ми се облачимо у свеоружје Божије.”
Напослијетку, прота Никола се осврнуо и на заблуде и погрешне адресе на којима се трага за ријешењем проблема и гријеха:
,,Данас људи нажалост траже алтернативна рјешења, покушавају да ту демонску силу која је у нама и око нас на разне начине исцијеле и истјерају, али то не може. Не могу помоћи, драга браћо и сестре, у борби са демоном ни записи, ни олово, ни гатари, врачари, астролози, нумеролози, а камоли црвени кончићи и какве све будалаштине којим ђаво некако овдје међу нама уноси смутњу и немир да би лакше могао да влада са нама.”
Он је подсјетио да човјек својим поступцима утире пут злу да се зацари у срцу и бићу човјека и да сваки човјек има искључиву одговорност над својим животом и дјелима, као и то да само један може да нас сачува од зла и ђавола, а то је Господ и Спас наш Исус Христос:
,,Само је један који може да нас сачува од ђавола, а то је овај који их је истјерао у крдо свиња. Па и свиње бесловесне, како видимо у Јеванђељу, не могу да поднесу присуство ђавола, а како тек да трпи човјек?! Мука је, како неће бити мука?! Како неће бити мука кад ђаво пребива у човјеку, када живим оним животом како је то угодно ђаволу, како неће бити мука?! Мука и у нама и око нас и у кући и у породици, друштву и цијелом свијету. Ако се зло и наопако зацари у нашим срцима како неће бити мука?! Како да не буде бесмисао?! Зато морамо бити пажљиви, зато и каже Свети Јован Златоусти да ђаво не може ништа човјеку ако човјек има стражу над собом и ако је у заједници са Богом. Често за многе наше поступке оптужујемо ђавола да нас је он наговорио. Не смијемо да увијек и за све мислимо да је неко други крив. Ми смо одговорни за све што урадимо и Бог је са нама и Он нам даје снаге и увијек нас на добро упућује да наша дјела увијек буду добра”, поручио је на крају свог обраћања протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
