Празник рођења Светог Јована Претече и Крститеља литургијски је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом службом Божијом началствовао је јереј Раде Деспотовић из Српске православне црквене општину у Љубљани при Храму Светих Кирила и Методија. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и протојереј Рајко Рајковић, старјешина Цркве Светог Ђорђа у Ћуприји. За пјевницом је одговарао Василије Ускоковић, уз пратњу црквеног хора „Свети Јован Владимир“.
Има једна молитва, започиње бесједу отац Раде, непосредно пред почетак читања Светог Јеванђеља, када свештеник каже: „Запали човјекољубиви Владико непролазну свјетлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да разумијемо Твоје јеванђелске проповједи, да разумијемо Твоју јеванђелску ријеч, да разумијемо путеве Твога доласка, да разумијемо тајну спасења, да разумијемо тајну неба, тајну овоплоћења Сина Божијег, и постајања Сина човечијег, све ради нас људи и ради нашега спасења“.
„Диван је данашњи дан по много чему. Диван је Бог у Светима својим на првом мјесту и диван је Бог у светитељу Божијем и угоднику Божијем кога данас прослављамо. У часном и славном пророку, Претечи и Крститељу Јовану. Данас прослављамо његово славно и чудесно рођење. И потребно је, заиста је потребно, да се отворе очи ума нашега, да се отворе те духовне очи, да се отворе срца и душе наше, да разумијемо тајну његовога рођења. Да разумијемо све оно што је Господ учинио, и што чини преко Светога Јована“, наглашава отац Раде.
Даље је казао да је Свети Јован велики и својим начином живота. Као пустињак, провео је 30 година у пустињи још од рођења па до 30. године, када је изашао међу своје сународнике и почео да указује на Господа Христа. На Онога који је дошао у свијет да понесе гријехе овога свијета као јагње Божје. Дакле, Јован је нама познат прије свега по својој проповједи. Та проповјед, та његова ријеч грми до данашњих дана, кроз сву историју, кроз сва времена. А она гласи: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“.
Данас је, какао је казао, насушно потребно причати о покајању, зато што је покајање искључиво црквена проповјед.
„И Црква се разликује о свих других институција. Од свих других философских, политичких, социолошких покрета, баш по овоме што позива човјека на покајање. Што позива човјека на преумљење, на промјену живота. Дакле, покајати се значи измјенити себе, измјенити свој однос до Бога, измјенити свој однос до човека, до ближњега свога. Покајати се значи ући у тајну радости Божијега присуства, јер покајање није ништа друго него духовна радост. У односу на ту духовну радост коју примамо прије свега ми хришћани у Цркви Христовој, ми добијамо снагу, оспособљавамо се да се сукобимо сами са собом, да се сретнемо сами са собом, да завиримо у своје срце, да завиримо у своју душу и у своје умове, да пронађемо тамо оне погрешне и гријеховне потезе које чинимо свакодневно у односу према Богу, према ближњем и према самоме себи. Дакле, Јован нас позива на покајање. Јован припрема род људски да дочека Христа Спаситеља света кроз Свету тајну покајања“, казао је јереј Раде Деспотовић и закључио:
„Наш улазак у Цркву је праћен светом тајном покајања. Али и наш живот у Цркви треба да буде сав у духу покајања. Ми не смијемо да напуштамо то поље, ту атмосферу и тај амбијент покајања. Зато, да се радујемо што је Свети Јован Пророк Крститељ и Претеча дошао међу нас да нам открије Онога и да најави Онога који ће доћи да спасе све нас. Који ће доћи кроз тајну оваплоћења да узме нашу природу, да узме све наше и да узнесе у Царство небеско, у Царство Очево и да постави са десне стране Бога и Оца.
Зато, нека је благословен, браћо и сестре, овај данашњи дан, ово свето сабрање. Да се радујемо духовном радошћу. Да та радост никада не недостаје нама, како бисмо могли да том радошћу љубимо једни друге, како бисмо могли да ослушкујемо једни друге и да живимо једни за друге. Јер плод покајања јесте, ништа друго, него љубав човјека до Бога и љубав човјека до човјека. На крају крајева то јесте наша Црква, а Црква јесте сабор људи, сабраних на једно место, који служе Свету литургију, Свету евхаристију, и благодаре Оцу, Сину и Духу Светоме у вјекове вјекова. Амин.“
Дејан Вукић
