Обележена 22. годишњица отмице новинара код Ораховца

Обележена 22. годишњица отмице новинара код Ораховца

Данас се навршавају 22 године од нерасветљене отмице новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића код Ораховца.

На месту где су последњи пут, пре 22 године виђени новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић, окупили су се чланови Удружења новинара Србије и његовог огранка на Косову упутивши још једном захтев да се одговорни за отмице и убиства морају пронаћи и најстрожије казнити.

Медијима су се обратили председник Удружења новинара Србије на Косову Будимир Ничић, новинарка из Београда Јелена Петковић, уредник РТВ Ким Горан Аврамовић и новинар Живојин Ракочевић, преноси РТВ Ким.

Ничић, је код споменика несталих новинара, рекао да се истина о киднапованим и убијеним новинарима, без обзира на веру и нацију, мора открити.

„Као што знамо, за део периода када су наше колеге нестале и убијене надлежан је Специјални суд у Хагу. Ми од тог суда очекујемо да нам коначно дају одговоре, где су наше колеге, и ко је одговоран за њихове отмице и убиства, и да те починиоце најстрожије казни“, казао је Ничић, преноси РТВ Ким.

Новинарка из Београда и члан УНС-а Јелена Петковић је напоменула да је врло важно показати солидарност и подршку породицама које су изгубиле своје најмилије.

„Ми 22 године не знамо шта се десило са нашим колегама. Тек 2017. године смо сазнали да је ЕУЛЕX отворио и затворио истрагу, а да запараво праве истраге није било”, истакла је Петковић, преноси РТВ Ким.

Члан Суда части УНС-а и главни и одговорни уредник РТВ Ким, Горан Аврамовић, истиче да је рад Специјалистичких већа суда у Хагу „вероватно последња прилика да међународна заједница покаже да јој је стало да се расветли судбина отетих и несталих“.

„Рад Специјалистичких већа суда у Хагу је вероватно последња прилика да међународна заједница, која такође сноси огромну одговорност за ситуацију у којој смо ми на данашњи дан у протекле 22 године, покаже да јој је стало да се расветли судбина отетих и несталих и да се дође до епилога трагичне судбине наших колега”, рекао је Аврамовић.

Новинар Живојин Ракочевић сматра, „да ако је судити по броју убијених и несталих новинара и медијских радника, и ако се према томе цени слобода овог простора, онда се ми налазимо на потпуном дну“.

„Јасно је да је наше колеге отео, побио и живот њихових породица, колега, пријатеља уништио систем. Иза злочина, отмица, иза несреће, налази се систем који је сада на власти, који перманентно онемогућава било какву истрагу. А на првом месту, ово су људи, ову су примери који би морали бити истражени, јер од истраге и расветљавања судбине, зависи судбина слободе на овом простору за све, и за Србе и Албанце“, поручио је Ракочевић.

УНС и УНС на Косову подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на Косову и Метохији:

Шабан Хоти, професор руског језика, преводилац и медијски радник заробљен је, а потом убијен, као део екипе Руске државне телевизије која је јула 1998. године покушала да направи интервју са припадницима ОВК у селу Лапушник.

Љубомир Кнежевић, новинар приштинског „Јединства“ и дописник „Политике“ отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.

Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца.
Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине.

Крист Гегај, уредник у РТВ Приштина, убијен је у Истоку септембра 1999. године, три месеца по доласку међународних снага.

Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини.

На Косову су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), Информативног центра Косова „Информатор“ Енвер Маљоку (1999), „Рилинђа“ Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005).

Извор: Коссев