Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије началствовао је данас, 6. октобра 2024. године Светом архијерејском литургијом, уз саслужење Епископа диоклијског г. Пајсија и више десетина свештенства уз велико присуство вјерног народа у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, поводом 11 година од његовог освећења.
Током евхаристијског сабрања свима сабранима у овоме светоме Храму након читања из Јеванђелског зачала обратио се Епископ диоклијски г. Пајсије подсјећајући да Христос превазилази све подјеле тражећи заправо цијелог човјека:
,,Христос превазилази, било какву подјелу, којој смо ми сви људи склони. Врло често све дијелимо на оно што је боље и што је више и оно што је највише и оно што је најбоље, а то у Цркви никако не можемо чинити, јер Бог тражи цјелину, не тражи једну најбољу, или највишу врлину, Бог тражи све врлине, тражи цијелога човјека, тражи цијело биће. И ту никакакве подјеле нема и не може је бити“.
,,Зато Христос говори: ,,Љуби Господа Бога својега, свим срцем својим, свом снагом својом и свом мишљу својом. И ближњега свога као себе сама“. Самим тим, овом љубављу према Богу и према људима, Он је ујединио сваку врлину и сваку заповјест“. – бесједио је Владика Пајсије.
У наставку Владика је нагласио да тамо гдје постоји истинска љубав, ту не постоји потребе ни за законом и законодавством јер постојање истинске љубави искуљчује проблеме:
,,Тамо гдје постоји љубав, ту не постоји потребе ни за законом, ни за законодавством. Јер тамо гдје су људи свеза љубави, не постоји никакав проблем. Сви сматрају себе нижим од других и сви дају другима већу част. И оно што је особина те Божанске врлине, јесте да она никада није упућена према самом себи. Као што је када је Бог сварао човјека рекао да није добро да човјек буде сам, него да му своримо друга. Тако и лице Божије, оно је сворено да не гледа човјек сам према себи, него да гледа према другима“.
У томе јесте и савршенство ове врлине и ове особине, што она све обједињује и сабира и све чини складно и са мјером. Данас ми прослављамо и Зачеће Светог Јована Пророка и Претече који јесте и примјер и плод те и такве љубави јер су и његови родитељи горели и живјели том и таквом љубављу према Богу и свом народу“. – поручио је на крају свог обраћања Епископ диоклијски Пајсије.
На крају Свете архијерејске литургије Његово Вископреосвештенсто Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поздравио је све присутне пожељевши срећан празник и срећну славу свим свечарима који прослављају празник Зачећа Светог Јована Крститеља и Претече Господњег.
Митрополит Јоаникије се у даљем обраћању осврнуо и на генезу самог чина али и прославе освећења неког храма:
,,Када је освећен Храм Христовога Васкрсења у Јерусалиму, чији је ктитор био цар Константин, од тада се чува спомен на освећење свакога Храма, нарочито саборних храмова. То чување спомена на дан освећења увијек нас враћа и на вријеме када смо градили Храм и на тај чудесни и велики догађај освећења Храма када сабрани архијереји призивајући Божију благодат, Божију милост, облаче Храм у Божију благодат и у вјечну свјетлост и низводне Божији благослов на то свето мјесто за сва времена”.
,,Обнављајући храмове и ми се духовно обнављамо, свети храмови се зато подижу, зато се освећују да би се и ми у њима освећивали и обнављали непрестано духовно”. – рекао је Митрополит.
„У другом дијелу архипастирског обраћања Митрополит Јоаникије је подсјетио на примјер блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је као човјек Божији и сасуд Духа Светога обновио и вјеру у народу, обнављајући многе храмове:
,“Овдје се догодио велики сабор православних патријараха из цијеле васељене гдје су били и Васељенски Патријарх и Руски Патријарх, Јерусалимски, Српски Патријарх на освећењу овога Светога Храма, којег је са вјерним народом, многим добротворима и приложницима подигао наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије, који је као човјек Божији и сасуд Духа Светога обновио и вјеру у народу, обнављајући храмове многе, подижући многе свете задужбине”.
Митрополит Јоаникије је на крају свог обраћања истакао да је Саборни храм Христовог Васкрсења постао мјесто ходочашћа и извор Божијег благослова и Божије милости, али и да се на његовом освећењу манифестовало јединство православља:
,,На освећењу овога Светога Храма манифестовало се јединство православља. Ми се увијек молимо за јединство вјере, јединство Духа Светога, јединство љубави Божије, па нека би Бог дао молитвама Светога Јована Крститеља, чије зачеће данас прослављамо, да сви дођемо у наручје Божије као што је Господ Исус Христос своме Ову Небескоме узносио молитве да сви будемо једно у љубави, животу и радости!”
Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици свечано је освећен прије једанаест година, 7. октобра 2013. године на празник Свете првомученице Текле, чије се честице моштију налазе у њему.
Храм су освештали седморица првојерараха помјесних Православних цркава на челу са патријарсима: васељенским г. Вартоломејем, руским г. Кирилом и српским г. Иринејем.
Поред тројице патријараха храм су освештали још Архиепископи: кипарски Хризостом, атински Јероним и албански Анастасије и Митрополит варшавски и све Пољске Сава.
Борис Мусић
