Литургијом Светог Василија Великог, прослављено је Обрезање Господње у храму под Горицом.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин старјешина цркве, уз саслужење протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Луке Павићевића. За пјевницом су одговарали полазници Школе појања Свети Ђорђе, коју деценију и по при овом древном храму, води протојереј Јован Радовић.
Након причешћа вјерног народа, поучном беседом сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин: ”Данас је троструки празник када празнујемо више догађаја из историје нашега спасења, Обрезање Господње, личност Св. Василија Великог, а и Нову годину коју данас почињемо по јулијанском календару. Сви ови празници нам говоре о величини и слави Господњој, љубави и милости, а уједно нас позивају да и ми будемо учесници свих тих великих догађаја, да их славимо у своме животу, да би тако Бога прославили и своје вјечно назначење које нам је Бог дао, да на Њега личимо.”
Отац Мирчета је нагласио да се о празнику Обрезања Господњега сјећамо да је Пресвета Богородица однијела своје диете, Исуса, да се обреже у осми дан – како је то био обичај код Јевреја, а тим догађајем нам се појашњава смисао доласка Христовога, да је Син Божији узео нашу људску природу, постао човјек, ради нас и ради нашега спасења, постао дијете младо, Предвјечни Бог.
Он је такође рекао да Црква наглашава да је Господ тијелом обрезан у осми дан, дакле тиме се испуњава старозавјетни Закон и показује да је Исус најављиван вјековима код Светих Пророка.
”Зашто је то важно за нас? Да знамо да имамо могућност нашега спасења у личности Христовој”, рекао је и додао да славимо и Василија Великог, а мало којем светитељу је Црква дала назив Велики.
”Он је цијелим својим животом свједочио да је Бог постао човјек и да треба да живимо сагласно Божијој вољи. Живио је у 4. вијеку али од онога што је он учинио, Црква и данас живи, на то се ослања и то проповиједа”, рекао је отац Мирчета.
”Данас смо служили Литургију која носи његово име, у којој су молитве мало дуже и гдје се појашњава читава историја људског спасења; дакле такав је био светитељ, да је Литургију могао да уреди, уобличивши је. Он је дао неке догмате вјере, објашњавао истине вјере, да је Син Божији постао Син људски да у Његовој личности имамо двије природе, те какав је Његов однос са Оцем и Духом Светим”, рекао је појаснивши да када су неки почели криво да уче о вјери, позивали су управо велике Учитеље Цркве да објасне истине вјере, а међу њима наравно Светог Василија, а ту је његова велика заслуга. Навео је такође и монашка правила која је дао Свети Василије Велики, бесједе, тумачења Светог Писма, те нагласио да нема области црквеног живота коју Свети Василије није поучавао.
Отац Мирчета се осврнуо и на Нову годину по јулијанском календару, рекавши да је наше да сваки дан у тој години испунимо пуноћом живота, да живимо Тајном Христовом. ”Нека сваки дан буде такав, да се потрудимо да живимо по Богу, да буде дан нашега спасења и чињења добра ближњима, да би се ти дани прелили једнога дана, када Господ дође, у вјечност”, пожелио је отац Мирчета, честитајући свима Нову годину доброте Господње.
Након Свете литургије, освештани су и преломљени славски колачи свечарима, а потом је заједничарење настављено у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
фото/видео: Дарко Радуновић
