На надахнутом предавању у Чачку, један од омиљених беседника данашњице, протојереј-ставрофор Гојко Перовић осветлио је суштину Косовског завета као духовног обећања човека Богу. Кроз примере из историје и свакодневног живота, подсетио је на значај верности, жртве и држања дате речи.
У организацији Удружења Ирмос, а под покровитељством Града Чачка и Туристичке организације Чачак, одржана је духовна трибина на тему Косовског завета. Трибину је предводио отац Гојко Перовић, чији надахнути говор окупљенима у Чачку пружио ново разумевање и духовно освежење на ову важну тему.
Отац Гојко Перовић је своје излагање започео речима које дубоко одјекују:
– Стара тема која увек тражи неко тумачење, да ми у нашем времену схватимо шта је Косовски завет и шта је Косово. То су покушали да објасне кроз неке правне термине, уговоре, договоре. Кад се двојица договарају око продаје нечега или чак око брака, договорили се младожења и млада да ће да живе, па потпишу неки уговор.
Говорећи о суштини завета, отац Гојко је нагласио да завет није пуки договор, већ дубоко духовно обећање човека Богу:
– Завет би значило дати реч да ће нешто тако бити. Коме овде даје реч? Човек Богу, бићу добар, Господе Боже, бићу добар, поштоваћу десет Божијих заповести.
Десет Божјих заповести као темељ завета
Отац Гојко је подсетио присутне на важност десет Божијих заповести, наглашавајући како многи људи знају само оне најпознатије, попут „не уби, не укради“, док се прве заповести често заборављају.
– Десет Божих заповјести гласе: “Ја сам Бог твој, немој имати другог Бога осим мене. Немој правити неке идоле, ни ти им се клањати.” Па макар то била и фудбалска репрезентација. Немој узалуд призивати име Господње. Видио сам један спот где једна девојка стоји испред камере. Стоји комплетна репрезентација. Она кади и говори: “Овај ће дати го”. Немој узалуд због неке фудбалске утакмице призивати име Господа Бога. Ако знају да играју, нек играју. Ако не знају, нек иду кући.
Четврта Божија заповест каже: “Шест дана ради. Завршавај све своје послове. Седми дан посвети Богу”. Па тек онда иде: “Поштуј оца свога и матери. Да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.”
Потом иде оно што сви знамо. Кад питаш просечног Србина да ли зна свих десет Божијих заповести, он каже да зна. Које су? “Па не уби, не укради…” А ове што сам до сад набрао, ових пет? Тестирао сам И схватио да не знају сви – рекао је отац Гојко, истичући потребу за дубљим разумевањем и применом свих заповести у свакодневном животу.
Жртва кнеза Лазара као врхунски пример
Посебно место у беседи заузео кнез Лазар. Отац Гојко је нагласио да жртва кнеза Лазара представља понављање исконске универзалне тежње, али са јединственом духовном димензијом:
– Жртва кнеза Лазара није потез камиказе, није то харакири, није то нека сулуда погибија. То је жртва са знањем да ако изгуби овај живот, добиће вечни. Војска кнеза Лазара се стално попуњава. Нису то само они момци какав је Бошко Југовић.
Баш у ове видовданске дане, оживе сећања на бесмртне јунаке, на кнеза Лазара и на Милоша Обилића коме Његош посвећује “Горски вјенац”. Посвећује га Карађорђу, као новом Обилићу. А пун “Горски вијенац” Обилића – истакао је отац Гојко.
Да ли Срби славе свој пораз?
Беседник се потом осврнуо и на питање које се повремено може чути.
– Данас кажу: “Ви Срби луди, славите поразе” Шта сте урадили на Косову? Погинуо Лазар, погинуо Милош, сви изгинули, остао само Павле Орловић да казује Косовки девојци, где је који јунак погинуо. Не славимо ми поразе, ми славимо жртву оних народних вођа и пастира, који су пре свега веровали у вечни живот и који су својим примером посведочили да им је важнији живот њиховог народа, него свој сопствени. То је поента Косовске битке.
И тај који нам каже да славимо поразе, тај ће отићи у биоскоп купити кокице и гледаће филм “300”. Холивудски филм који показује битку Термопилску, где су Спартанци дочекали Персијанце и сви изгинули. Рекао би човек – сулудо, али су дали реч да Персијанцима неће дозволити да прођу кроз Термопилски кланац. Кад је то било? Четири стотине година прије Христа. И сви данас кажу да су храбри Спартанци зауставили Персијанце.
Па шта је друго Лазарева жртва него понављање те исконске универзалне тежње, али са једном разликом. Персијанци нису знали за вечни живот, него су тај једини који су имали, жртвовали ради части, ради земаљске части, ради земаљског образ – рекао је отац Гојко истичући да је кнез Лазар поставио темељ голготској жртви која гласи: “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека.“
Косовски завет у савременом контексту
О томе како је кнез Лазар у народној поезији дошао у ситуацију да изговори речи “Царство моје није од овога света”, отац Гојко каже:
– Тако што му је стигла књига из Јерусалима. То је много важна ствар. Народни песник зна да је Лазарева жртва везана за Јерусалим. Он је душом осетио да се Лазар жртвује по благослову Јерусалима. А који је благослов Јерусалима? Жртва Христова на Голготи.
Господ је пострадао на крсту, не зато што није могао да се брани, него да би показао дубину љубави. На једном месту каже: “Нема веће љубави, него неко да живот свој положи за ближње своје.” На другом месту каже: “Ако си кренуо у бој, па видиш да је непријатељ јачи, иди па се мири на време. Између те двије ствари, да положиш живот за ближњега свога, и да се мириш на време, ако видиш да ниси довољно јак.
Не можеш безглаво замишљати, да си Лазар, ако ниси Лазар. И да је време за погибију, ако није време. Јер исти патријарх који је благословио кнеза Лазара, и причестио војску, дао је благослов да се Оливера уда за Бајазита. Размислимо сви мало о томе – поручио је један од најомиљенијих беседника данашњице.
Неслога је тежа од короне, тежа иод смрти
У наставку, отац Гојко је истакао значај и снагу заједништва:
– У бој се иде кад смо заједно, и кад имамо Лазара испред, а не када смо подељени између себе. И Лазар је могао да избегне. Било је владара и великаша, који су ставили круну на главу под заштитом Турског цара, и рекли: ”Слободно ти прођи преко наше територије.” Зато Његош у “Горском вијенцу” грми?
На кога се највише жали? “Великаши, проклете им душе, на комаде раздробише царство” Неслога је тежа од короне! Неслога је тежа од смрти. Па лепше је погинути, него издати онога који се ослања на тебе.
Реч, две о издаји
А потом је беседник, док су многобројни сабрани Чачани нетремице упијали сваки његову реч, подсетио на дијалог између кнеза Лазара и Милоша Обилића:
– Имате кнеза Лазара који каже Милошу Обилићу: “Богами сам чуо да ћеш ме издати”. А онда Милош каже: “Ја ти вечерас нећу ништа више причати хоћу ли те издати или нећу. Ја ћу своје показати делом.”. Зато је пет стотина година после те ноћи, Његош одушевљен Обилићем толико да критикује великаше који су се међусобно поделили и каже: “Да Милош оста на среди са своја оба побратима, данас би Србин Србином био.”
Нема Милош време на то да слуша. Он иде да испуни оно што је он реко. Е то је завет. Држи се речи које су реко. Буди ослонац своме брату. Буди ослонац своме другу. Буди ослонац своме брачном другу. Буди ослонац своме родитељу. Буди ослонац својој деци – истакао је бивши ректор Богословије на Цетињу.
Косовски завет у свакодневном животу
У закључку, отац Гојко је позвао присутне да у свакодневном животу следе пример косовских јунака кроз одржавање датих речи и верност Богу и ближњима.
– То је Косовска битка, сваки дан. Не морамо вадити мачеве, ни ножеве. Одржи реч. Буди човек на кога се може ослонити.
Духовна трибина је завршена у духу заједништва и духовног оснажења, подсећајући све присутне на вечну вредност Косовског завета и његову примену у свакодневном животу.
Саша Тошић
Извор: Религија.рс
Фото: Ирмос
