Четврта сезона дијалошких трибина започела је одржавањем трибине на тему: „Двадесет година од протеста професора српског језика и књижевности“.
У просторијама Парохијског дома Цркве Светог Ђорђа у Подгорици, тематско вече пред многобројном публиком водио је протојереј-ставрофор и архијерејски намјесник подгоричко-колашински Гојко Перовић, док су учесници скупа били професори српског језика и књижевности из Никшића, Веселин Матовић и Весна Тодоровић, који су прије двадесет година остали без посла због преименовања језика из српског у матерњи.
Професорица Весна Тодоровић се захвалила домаћину скупа на позиву, казавши да је српски језик тема која се тиче живота и најозбиљнија прича о човјеку.
„Српски језик је највећи архив о ономе што смо радили и што јесмо. Језик не можемо да мијењамо како хоћемо него смо у обавези према прецима, потомцима, науци и истини. Прича о језиику што се тиче науке и лингвистике је потпуно чиста а оно што су политичари замутили, треба да врате у првобитно стање“, поручила је професорица Тодоровић.
Осврнувши се на протесте због преименовања језика она је казала да су тадашњи протести били зачетак литија, јер је језик као нематеријално добро светиња, додајући да је тада било 26 професора из Никшића и да су протести трајали четири мјесеца.
Професор Веселин Матовић је поручио да је та етнонационална концепција о стварању црногорског идентитета заснована на преименовању језика. Пуне су новине констатација да је језик протјеран из школа. То није тачно. Нема ни једног природног и историјског језика у школама осим српског, на коме се одвајкада изводила настава. Црногорски језик не постоји. Међутим десило се преименовање са политичким циљем. Говорећи о протестима у којима су учествовали никшићки професори, Матовић је казао да они нису никакви хероји већ су само извршили своју обавезу.
Отац Гојко Перовић је казао да језик подразумијева памћење и традицију.
„Још од краја 15. и 16. вијека у писму Божидара Вуковића и Граматике српског језика штампане на Цетињу па до Бјелопавлићких ученика који су протестовали 1916. године због забране ћирилице, говори се о српском језику у Црној Гори. Били сте на трагу тога протеста кад сте ово почели и тај ваш ход у јесен 2004. године јесте био почетак литија , јер су се на њима сабрали људи због многих мука и невоља, иако је у основи био протест због закона о слободи вјероисповијести. Тада су на улице изашли сви људи којима је било криво јер се на једностран начин мијењало нешто, као што је признање дијела државе Србије за независну државу од стране Црне Горе или када је ријеч о уласку у НАТО“, казао је отац Перовић.
Професор Матовић је додао да је очекивао да ће нова власт поништити јакобински закон о цркви и да ће вратити српски језик у образовне програме, јер је народ на литијама носио и ту идеју, иако није био конкретно исказиван.
„Није исто забранити језик и преименовати га. Много је страшније преименовање. Преименовање је покушај да се преименује свијест и културно наслеђе. У уџбеницима који су направљени нема ниједног писца рођеног у Црној Гори који је идентификован као српски писац, што шаље поруку да у Црној Гори нема ни српског језика ни српског народа“, истакао је Матовић.
Дијалошке Трибине у Подгорици у Парохијском Дому при Цркви Светог Ђорђа, организује Митрополија Црногорско-приморска. Комплетан снимак разговора можете погледати на линку Острог ТВ студија- Дијалошка трибина 20 година од протеста никшићких професора.
Љубица Вукићевић
