Tek ubrani struk bosiljka izmešan sa cvećem iz bašte spušta starica na ikonu Svetog Preobraženja u crkvi u Budisavcima. Zamirisa crkva u kojoj se narod tiskao da bi prišao Svetom pričešću. Dečica u redu stoje i čekaju dok se ona manja u naručjima roditelja pričeste pa da i oni pristupe.
,,Tjelo Hristivo primite, Istočnika besmrtnago vkusite…,, poju starice pećke sa mlađim monahinjama koje nose radost i zbilju izmešane na licu uokvirenom crnom maramom.
Stari ikonostas je ukrašen novim cvećem pažljivo biranim i prepletenim u venac sa zelenim listovima šimšira. Sa zida noseći crkvu Preobraženja u Budisavcima okupljene posmatra Makarije Sokolović, arhiepiskop pećki i patrijarh srpski od 1557. do 1571. godine.
Vekovima stoji tu i stražari, dok nad manastirom uz dve tri monahinje bdi i Bogorodica Pećka.
Šapuću monahinje da od 1999. naovamo nije bilo više ljudi nego danas, na slavi, a pamti manastir i bolje dane. Pamti i kada je našega naroda bilo na hiljade u svim selima okolo, išli do manastira bosi i krštavali u njemu svoju decu.
Pamti molitve oca Serafima, koji je u crkvi, provodio po čitav dan, moleći se i kadeći svaku ikonu ponaosob, pa klečeći se opet molio i opet podižući se na neumorne noge kadio i ponavljao jektenije i tako sve u krug, iz dana u dan…
Pamte sestre i oca Stefana, mladog monaha, a velikog isposnika koji je postradao od dušmana 1999. godine. Njegovo telo ni do danas nije pronađeno. Kažu bacili ga u bunar, odsekli mu glavu… Bog zna kakve je muke prošao i On će sve otkriti kad dođe vreme.
Pamti budisavačka svetinja mnogo, i pamte i njeni svetitelji.
Pamti i nada se da će se preobraziti opet sa gorom i vodom i oni koji su činili zlo, pa da čine dobro i da opet zavlada mir i sloga među narodima, i da opet njivama i livadama oko manastira odjekuju srpske pesme i oko manastira se zaigra srpsko kolo.
Kući ću se vratiti sa novom brojanicom namotanom oko ruke. Iskušenica pećka, poreklom iz Opteruše ( znate da danas tamo više nema Srba) naslanjajući se na štaku, spusti mi nešto u ruku dok stajasmo na Liturgiji ,, Mali poklončić za tebe,,. Stegoh njenu ruku, namotah brojanicu preko one koju već nosim, i krenu mi suza… Da se bar molim koliko mogu… Da sam bar dostojna te monaške brojanice… ,, Ako pođem i posred seni smrti neću se bojati zla jer si ti sa mnom,, dopre mi do ušiju glas mladog pojca Alekse Nedeljkovića, koji je jutros poranio iz Beograda i pridružio se sestrama za pevnicom…O kako je taj Psalam Davidov svevremen, pomislih.
Osveštano grožđe mi se posle nafore, slavskog kolača i žita nađe u rukama. Od danas ga možemo jesti. Daće Bog da ga bude, pored ovako loše godine za voće i vinograde. ,,Kakvi su ljudi godina je dobra,, rekao bi često blaženopočivši otac Jovan Jelenkov.
Narod posedao ispod starog drveća, poneli ćebad od kuće…
,,Mi tako, uvek, i oduvek,, govori mi Slađana Dašić iz Brestovika.
,,Tako je bilo i kad je moja svekrva bila dete i kada su bosi, za zdravlje dolazili pešice iz njihovog sela Zajmova na sabore,, kažem joj ja. A tu su se i krštavali, ona, njena braća, sestre…
Eh,…Ima li u Srba radosti bez sete i podsećanja na stara vremena?
Pa zar manastiri nisu tu da nas podsećaju? Zar nisu podizani sa tim ciljem da ne zaboravimo ko smo, gde nas je Bog nastanio, kakve su svetinje naši preci podizali, kako smo se u njima sabirali, zajedničarili?…
,,Ne prepoznajem ništa od onog Zajmova u kojem smo rasli dolazeći kod dede i babe u goste,,- tužno mi reče Blagoje dok smo se vozili nekim novim seoskim putevima prateći mapu na telefonu tražeći put do Zajmova.-,,Možda da smo ušli sa druge strane, i možda da mogu da se setim prezimena onih dedinih komšija, pa kad bismo smeli da ih potražimo, pa da sa njima prošetamo kroz selo, možda bi oživele neke slike…,,
,,Možda neki drugi put, kažem. Sad ne poznajemo nikog.,,
Nove građevine umesto pitomih srpskih kuća i voćnjaka prošarale su Metohiju, kroz koju su se putevi vijugali.
,,Dobri putevi, sve asfalt,, – reče nam Sava iz Berkova, kad smo ga pitali kojim je bolje da idemo.
,,Ne idem više u zavičaj. Stare staze zarasle, a novi putevi nisu sigurni,,, pisao je posle Drugog svetskog rata dedin brat Ljubomir, koji je prešao da živi u Kragujevac, bratu Voji koji je ostao u Nemačkoj posle interniranja u neki tamošnji logor.
Još tada su putevi počeli da bivaju nesigurni za one koji nisu hteli da se odreknu Boga i okrenu modernim strujama…
Danas gledam, neki novi putevi i neke nove kuće, poput onih u američkim filmovima, podigli neki novi ljudi, al na prozorima su uglavnog spuštene roletne. Sve što se podiže na otetom i tuđem opusteće, uzalud se mučiše zidari… Mešam citate iz različitih biblijskih tekstova sa stvarnošću.
Metohijom, preko Vidanja, Kline, Hramovnika, Ratkovca, Senjana, Koznika, Drenovca stižemo do Orahovca… Razlažem nazive mesta na njihove delove, analiziram reči: vidanje, klin, hram, seno, koznik, dren, orah… čije su ove reči? Srpske reči žive i tamo gde nas nema na zemlji (što bi rekao otac Milenko ima nas tamo pod zemljom).
A ako verujemo u Preobraženje imaće nas opet! Ako se ugledamo na verne učenike Hristove Petra, Jakova i Jovana bićemo i mi svedoci novih preobraženja.
Amin Bože daj.
Olivera Radić, Preobraženje 2023.
