У Дољанима на спомен обиљежју српским војницима опијело је служио викарни епископ Пајсије Ђерковић са свештенством Српске Православне Цркве. Свештеник Бранко Тапушковић обратио се присутнима „ Ево нас и ове године на Сретење код спомен обиљежја двадесет и шесторице незнаних јунака чија имена сам Господ знаде који су испунили највећу Божију заповијест, кад је Господ рекао да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој ради ближњега свога.
Руковођени братољубљем и Богољубљем и љубави према отаџбини , повлачећи се у током албанске голготе њих двадесет и шесторица су оставили душе своје као што и пише овђе од Биоча до Дољана.
Што од болести, што од смрзавања, што од разних других мука. А браћа Кучи као браћа Кучи вођени својим сопственим човекољубљем какојега дара имају у изобиљу не бијаху лијени него су њихове кости мученичке покупили од Биоча до Дољана и похранили пред овај свети Храм Светог Архангела Михајила како и људима доликује, људским бићима као Боголиким бићима.
Тако и они до дан данас овде почивају сведочећи о једном времену једној муци, једној тјескоби. Али без муке се сабља не искова без муке се пјесма не испоја. Они су уградили своје кости не само у некадашњу Југославију које више нема, него су уградили своје кости у данашњу Црну Гору и данашњу Србију и данашње све Српске земље.
Зато и данас на Сретење кад наша братска Србија слави дан државности да се и ми сретнемо у и ми да се сретнемо једни са другима у братољубљу и Богољубљу јер ако брат брата не воли ни Бога не може да воли, ако Бога човек не воли не може ни брата свога волети зато у Сретењу са Господом сретнимо се једни са другима и братски се загрлимо поменимо све оне који живот свој положише у вјеру и отачаство а ми да једни другима опростимо сва сагрешења наша да нам Господ опрости сагрешења наша и да тако једни са другима прославимо Господа нашега.
