Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је посетио 15. фебруара 2025. године Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и том приликом осветио славске дарове које су принели запоселни у тој еминентној здравственој институцији поводом празника Сретења Господњег, њихове крсне славе.
Радост празничног сабрања увеличана је и свечаним уручењем ордена Светог Саве другог степена који је Свети архијерејски синод Српске православне цркве доделио Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” на предлог Светејшег Патријарха г. Порфирија у знак признања за љубав и на делу показану самарићанску бригу лекара и болничког особља према свештенству, монаштву и верницима Српске православне цркве.
Честитајући на високом црквеном признању директору Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” проф. др Миловану Бојићу и свим запосленимма који годишње обаве преко две хиљаде кардиохируршких операција, Светејши Патријарх је истакао:
– Радујем се да смо се сусрели данас овде, са свешћу да сам дошао у болницу у којој се лечи срце. Срце је централни орган – нисам сигуран када говорим о медицинском контексту, али претпостављам ако није централни, онда је један од најважнијих органа у човековом организму – али у духовном контексту, у духовном поимању човековог бића, срце је централни орган. Срце је седиште и средиште човековог постојања и могао бих о томе много, вероватно и многи од вас са мном, као и ја са вама, да разговарам. Срце је средиште свих потенцијала човековог духовног постојања, зато што је срце простор сусрета – оно је љубав. Из срца произилази и спознаја у духовном смислу те речи. Зато и каже апостол Павле, подвлачећи то да је срце најважнији орган, тј. да је срце центар нашег бића: Онај који воли, тај зна. Дакле, супротно поставкама модерне и постмодерне у човековој мисли, која каже: Како могу да волим ако не знам или како могу да верујем ако не знам? Када волиш онда и верујеш, онда и знаш, онда и све остало јесте у твом животу онако како треба, јер је срце простор, место, центар сусретања са Богом, са другим човеком, са самим собом и са читавом творевином, баш као најважнији орган, и орган вере, и орган гносеолошки, и орган спознаје, и орган сваке друге врсте у нашем животу.
Извор: СПЦ
