У уторак, 22. августа 2023. године, у порти храма Вазнесења Господњег на Топлој, одржано је осмо по реду вече Трга од ћирилице.
Вечерашња тема „Цетињска богословија – расадник светосавске просвјете и свештенства и монаштва Српске Цркве“ уприличена је поводом 160 година од оснивања богословске школе „Свети Петар Цетињски“.
О овој теми говорили су дугогодишњи ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, као и професори протојереј Немања Кривокапић и ђакон Павле Љешковић.
Аутор и водитељ вечери Ивана Јовановића, на самом почетку вечери, истакла је жељу владара Црне Горе да се на Цетињу отвори школа. У свом првом обраћању Руском Цару, Свети Петар Цетињски истакао је спремност „да уз помоћ Руског Двора, отвори барем једну школу на Цетињу“. Његов наследник Петар II увиђајући неопходност систематичног школства, отвара на Цетињу 1834. године прву основну школу у оквиру манастира. Свршени ученици ове школе, постављани су за учитеље у новооснованим школама у Црној Гори.
Краљ Никола, је уз помоћ херцеговачког архимандрита Нићифора Дучића и цетињског архимандрита Илариона Рогановића, отвара на Цетињу 1863. године, прву богословију. Иако је ова школа опстала свега неколико мјесеци, ова година узима се као годишњица отварања богословије, јер ће отворити пут утварању трајне богословије 1869. године.
Након уводног обраћања ауторке вечери, приказан је кратки филм ученика богословије.
Ђакон Павле Љешковић, први вечерашњи предавач, говорио је о потреби и смислу једног ђака, да ли да упише богословију. Износећи своја лична размишљања, која су се у њему јавила још као матуранту, отац Павле је публици приближио живот унутар једне богословије. „За младића који се припрема за свештеничку службу, ту се налази тачно оно што треба за његову душу.“ истакао је отац Павле.
Протојереј Немања Кривокапић, као дугогодишњи професор ове богословије и син првог ректора обновљене богословије, блажене успомене оца Момчила Кривокапића, говорио је о томе, због чега је богословија важна за једног младића, који се примарно припрема за свештеничку службу. У току једног редовног дана, богословац има прилику да се упозна са начином живота, који га очекује унутар службе. „Ђаци не изучавају само науку која треба да се прочита и научи, издекламује, него једноставно, то је припрема за живот који је потпуно другачији. Живот који подразумијева учешће у животу Цркве“ истакао је отац Немања, наглашавајући да је то једно „непроцјењиво богатство“.
Протојереј – ставрофор отац Гојко Перовић, као вишедеценијски ректор ове богословије, закључио је предавања својих претходника, сумирајући своја искуства која је доживио током вршења своје дужности, која му је била повјерена. Отац Гојко је рекао да нема љепшег мјеста, да се прича о богословији, од мјеста гдје је Његош учио своја прва слова. Надовезујући се на предавање оца Немање, отац Гојко је истакао да је „у бићу Цркве школа. У бићу Цркве је школа!“
Отац Гојко је подсјетио да је у деветнаестом вијеку Цетињска богословија окупљала најмудрије главе нашег народа, а од њене обнове, деведесетих година, ми покушавамо да докажемо, због чега је богословија потребна. Данас у XXI вијеку, у једном мултикултуралном друштву, морамо да се сјетимо да је Митрополит Амфилохије, као светињу поштовао школски час и када би неко био спријечен да одржи час, он на звук звона, узимао дневник, напуштао све обавезе и одржао час, који не смије да се прескочи, закључио је отац Гојко.
Јовица Вукасовић
