Микица Петронијевић, глумац, оснивач кампа за аутистичну дјецу „Свици у мраку“, посвећени отац и хуманиста, а прије свега богочежњива душа, кренуо је прије двадесетак дана пјешке на ходичаснички пут до манастира Острог, са жељом да скрене пажњу јавности на камп чији је оснивач, и позове људе добре воље да помогну проширење смјештајног капацитета ове јединствене установе, која се налази у селу Венчане код Аранђеловца.
У разговору за Радио „Светигору“ каже да је идеја зачета у вријеме короне, када су се родитељи и дјеца са посебним потребама суочили са великим искушењем дугог боравка у затвореном простору и изолацији, што је за сваког човјека терет, а посебно за оне којима су за напредак у развоју активности на отвореном неопходне.
„За време короне ја сам био закључан у свом стану у Београду, а мој син је био код жениних родитеља у селу и то недостајање детета и одлука власти да се прво одобри шетња кућних љубимаца па тек онда деца и особе са посебним потребама некако ме баш погодила. Онда сам донео одлуку, вероватно по Божијем промислу, да то моје имање које је после смрти родитеља остало само и запуштено приведем намени и да ту направимо један центар који ће бити оаза и врт добре наде и љубави, како га ја зовем, за све те рањиве категорије, посебно за децу и особе са аутизмом, али и све друге људе са инвалидитетом, затим за здраве људе, да будемо подршка једни другима, размењујемо енергију и да се ту човек радује човеку.
Постоји много тих рогобатних назива, као што је тај „посебне потребе“. Ја волим да кажем да ту ништа није посебно, оно што сваком човеку треба је осмех, загрљај и пажња, разумевање и управо је то оно што ми тамо желимо да радимо. Хвала Богу, за годину и по дана смо уз помоћ пријатеља и добрих људи већ смо то успели да приведемо намени“.
По његовим ријечима идеја кампа на отвореном је јако брзо заживјела, те су капацитети које су за кратко вријеме успјели да развију постали мали.
Будући веома посвећен идеји да цијелог себе стави на располагање најрањивијој категорији нашег друштва, кренуо је на пут дуг 600 километара, како би за своју жељу и намјеру добио благослов од Светог Василија.
Каже да га тим путем води вјера, а кријепи љубав добрих људи.
Фотографије: ФБ Микица Петронијевић
Оливера Балабан
