Патријарх Порфирије

Освештан храм Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија

Име: 28.05.2023-Patrijarh Porfirije-Altina; Опис: Освештан храм Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија Тип: audio/mpeg

Патријарх Порфирије: Црква се поистовећује са сваким човеком

 

У недељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, када молитвено прослављамо Преподобног Пахомија Великог и Светог Ахилија Лариског, 28. маја 2023. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању у храму Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија у земунском насељу Алтина.

Пре свете архијерејске Литургије, Патријарх Порфирије освештао је храм Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија.

Његовој Светости саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству многобројног верног народа.

У току свете Литургије, Патријарх Порфирије је рукопроизвео старешину храма јереја Бориса Савића у чин протојереја.

У архипастирској беседи, Патријарх Порфирије је рекао да је храм потребан, то су одувек знали сви народи, а знао је и наш народ. Без обзира на спољашње околности, без обзира на историјски период, без обзира где се налазио, наш народ је, када би организовао свој живот на једном месту, међу првим грађевинама градио храм посвећен Христу и Његовим светитељима. Тако је од Светога Саве до данас. Чак и онда када је био у прогонству, када је имао једва понешто, као што је била Сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем, када су се наши преци нашли на северу у Угарској, у Сентандреји. Иако су живели у земуницама малтене, у том граду, на том месту, на малом простору подигли су више од седам велелепних храмова. Хвала Богу, тако је то и данас. Овај простор како се град Београд проширује, како се насељава његова околина, свуда и на сваком месту наш народ осећа потребу да постоји храм у центру тог насеља.

То показује да смо народ Божији, то показује истину да знамо добро, дубински, да нисмо само материјална бића, да немамо само спољашње потребе, да не можемо све сами да решимо, да није довољно да чак и онда када се радујемо, да та радост буде само спољашња и телесна, материјална, а нарочито онда када имамо искушења, када пролазимо кроз невоље, личне, али и заједничке. Није довољно да будемо вешти, да будемо мудри, није довољно да имамо способности. Све је то наравно потребно и треба да учинимо сви, свако од нас, оно што је до нас, али је потребна и помоћ Божија. Потребно је да уложимо све своје снаге и напоре, али да те снаге и напоре удружимо са снагом, љубављу и силом Божијом. Када је то тако, онда засигурно исход наших напора и у радости и у искушењу и у невољи, буде онакав какав је најбољи за нас, рекао је Његова Светост.

Данас је велики дан, јер смо осветили овај храм и зато је благослов велики на овом месту. Долазите увек  пре свега на свету Литургију, да се молимо заједно, да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, да ту пониремо у себе, да се овде на овом месту боримо против свега што руши наше достојанство, да завирујући у себе знамо да све и оно што је споља и што је изнутра, зависи од нашег срца. Данас смо чули јеванђелску реч, Христову реч, молитву. Моли се за свој народ, да сви једно буду. Наравно, у тој молитви Господ подразумева да смо сви различити. Он неће да будемо унифицирани, да будемо копије једни других, него полази од тога да свако има своје дарове, да свако има своје способности и да су ти дарови и способности које имамо дар од Бога, различити од других и дати нама, не да бисмо се супротстављали једни другима, не да бисмо били једни против других, не да бисмо били искључиви једни у односу на друге, него да бисмо једни друге допуњавали, да бисмо били потпора једни другима, да оно што немам ја, а имаш ти буде твој дар мени, а оно што имам ја буде мој дар теби и да тако дарујући себе једни другима успостављамо јединство. То јединство заиста јесте јединство у Цркви. Оно подразумева свакога, не поистовећује се само са једним делом Цркве или једним делом народа, једном страном, него обухвата све. Црква је изнад сваке стране, она се поистовећује са сваким нашим човеком, са сваком душом живом и сабира све на једном месту управо у различитости, баш због тога што смо потребни једни другима, нагласио је Патријарх Порфирије.

Извор: ТВ Храм