Након што је служењем Свете Архијерејске Литургије и ломљењем славског колача, на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, у петак 15. августа 2025. године, прослављена храмовна слава цркве Шћепанице, на Шћепан Пољу, истог дана, је, у послеподневним часовима, освештано крсно знамење на Соко граду.
Крст је са свештенством, и у присуству вјерника, освештао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије. Владика се, по обављеном чину освећења крсног знамења, сабранима обратио пригодним архипастирским словом.
„Овдје, на крову од Херцеговине, на Соко граду херцега, војводе од Светог Саве Стјепана Косаче који је овдје столовао и добар дио године овдје проводио, а упокојио се у своме граду, у Херцег Новом, који данас слави Светог Стефана и празник свог заштитника првомученика и архиђакона, чије име је носио велики херцег Стјепан, темељи овога крста су Христово страдање, темељи су његови у небу укоријењени у домостроју нашег спасења преко којег крста нам је и дошло спасење кроз страдање Христово, смрт Његову на крсту, погребење у гробу, али и славно, тридневно Његово васкрсење. У васкрсењу врхуни, заједно са Његовим вазнесењем цјелокупни домострој људског спасења, смисао нашег живота“, казао је Митрополит Методије, додајући да Његово оваплоћење и долазак, у матицу живота, међу нас, врхуни у Његовом васкрсењу и вазнесењу, гдје је сјео са десне стране Бога и Оца на небесима, обукавши се у људску природу са тијелом васкрслим од којега се, по ријечима Владике, на сву вјечност више неће одвојити.
„Зато Га и зовемо, не само Богом, него истинским човјеком, дакле богочовјеком који је показао оно назначење и достојанство које је Бог сваком људском бићу припремио које иде смирено и кротко за Христом и Његовом науком. Христос је рекао својим ученицима, а тога треба под овим крстом да се опоменемо, на крову Херцеговине: Ко хоће за мном да иде, дакле, ко хоће а не ко мора или је на било који други начин принуђен, него по својој слободној вољи, који је кренуо за мном нека узме крст свој и за мном иде. Онај ко сачува живот свој, изгубиће га, дакле, тај биолошки, психолошки начин постојања и људску логику грабљења о материјална средства, положаје, моћ, власт, у овом животу, тај ће изгубити вјечни живот, а онај који живот свој изгуби мене ради и Јеванђеља, а то овај крст који је овдје на крову од Херцеговине, данас подигнут, и ево смо га освештали, захваљујући дивном залагању и прегнућу, највише, Ђорђа Живковића, остао је у подножју је доље због година и здравља, није могао да изађе на ову главицу и на овај врх и Соко град“, бесједио је Његово Високопрепсвештенство.
Указао је на ријечи Господње: Ко живот свој мене ради и Јеванђеља изгуби, добиће га и наћи ће живот вјечни.
„Главни смисао нашег живота овдје јесте да силом крста побјеђујемо све наше непријатеље, а, на првом мјесту, то нису људи, ни неке околности које нам се задесе у животу, већ је то гријех, ђаво и смрт, највећи људски непријатељи, побијеђени крстом и силом Христовом. Кад умолимо Господа и силом крста се одбранимо од демонских насртаја и пале наше људске природе и њу надиђемо милошћу и благодаћу Божјом, а својим смирењем и дубоким убјеђењем у немоћ нашу, али у свемогућство Божје, онда ће нам Господ опростити гријехе. Кад се опросте наши гријеси онда живимо у заједници Духа Светог, благодатној заједници небоземној која је Црква и чија је глава Христос“.
„Онда ћемо добити оно што је Он рекао својим ученицима кад су Му једном дошли, хвалећи се како им се духови и демони покоравају и како их изгоне, демоне из људи, како исцјељују од болести, а Он им каже: Немојте се толико радовати што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша записана на небесима. Опроштај грехова силом васкрслог Христа и Његовом милошћу, живот у заједници Духа Светог и у саборности, као што смо се ми данас, овдје, на Литургији окупили око Свете тајне Тијела и Крви Христове, око живога Бога и на Њему темељимо сваки свој покрет нашег бића, и мисао, и дјело, и поступање, и наше ријечи, све на Њему темељимо да би оно било свето и благословено, а онда и живот и наша имена у Царству небеском у сабору светих, гдје живе и гдје су се већ населили наши свети преци“, навео је Митрополит Методије.
Истакао је да су ти свети преци велики витезови, не само мача него на првом мјесту, витезови духа, од великих војвода, па до данашњег дана, а на данашњи празник помињу се они из велике, племените, властелинске династије Косача.
„Од Вука, Влатка Вуковог Вуковића који је био на Косовском боју лијево крило српске војске, Лазареве војске, па преко њега, његовог синовца од најмађег му брата Хране Сандаља који је подигао цркву, Шћепаноцу, у којој смо јутрос служили, и гдје је њихово гробно мјесто и њихови гробови и саркофази се ту налазе. После Сандаља и од његовог брата, синовца му Вукца, дивни херцег Стјепан Вукчић Косача кога данас помињемо и који је столовао на овом мјесту и граду. Нека овај крст васколики српски народ крили, чува, благосиља, даје благодатну снагу и енергију да издржи на свом крсном, али и крсно-васкрсном путу Христа Бога нашег Коме нека је слава са Његовим Оцем и Духом Светим, у вјекове вјекова. Амин. Нека је срећно и благословено подизање овог крста“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије.
Извор: ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКА
