У пету недјељу по Педесетници, 9. јула 2023. године, на спомен Преподобног Давида Солунског, Светом литургијом у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су му протојереј Младен Томовић и јереј Александар Милашиновић из Крњева код Велике Плане, Епархије браничевске. За пјевницом је одговаро хор „Свети Јован Владимир“, а Апостола је читао богослов Никола Зековић.
По читању зачала из Светог јеванђеља, пригодном и надахнутом бесједом присутном народу обратио се отац Александар Милашиновић:
„Чули смо данас причу познату као прича о гадаринским бесомучницима. Ова прича је записана се у три Јеванђеља: у Јеванђељу по Матеју, по Марку и по Луки. И то су такозвана три синоптичка Јеванђеља која су једно-другом слична, из разлога што је Марко први писао своје Јеванђеље, а ова двојица су касније његово Јеванђеље користили као предложак приликом писања, па се онда те приче које се налазе у та три Јеванђеља упоређују у теолошкој науци, а Јованово Јеванђеље опет се гледа посебно за себе. Тако дакле, у овом Јеванђељу се сведочи ова прича, гдје се говори да Исус прелази на ону страну, у земљу Гергесинску, која се негдје назива и земља Гадаринска, гдје су га срела два бесомучника који су излазили из гробова. Који су били тако бесни, да нико тим путем није могао да прође, тј. били су ђавоимани, били су поседнути од стране демона. Они ставши пред Христа кажу: „Шта хоћеш од нас Исусе Сине Божији? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?“ У овом Јеванђељу по Матеју које смо данас прочитали они кажу: „Шта хоћеш од нас Исусе Сине Божији?“, а у ова друга два Јеванђеља кажу: „Шта хоћеш од нас Исусе Сине Бога Вишњега?“, што нам указује на то да и сами демони исповедају да је Исус заиста Христос и да је заиста Син Божији. Ова три Јеванђелиста који су писали причу, коју су бележили, нису имали контакт једни са другима и у различитом временском периоду и на различитим географским просторима, удаљени једни од других, су писали ову причу и сва тројица сведоче да је из демонизованог човека демон посведочио да Христос јесте Син Божији. Они су већ, дакле, били свесни да морају да изаћу из овог човека и говоре Хрису зашто си дочао да нас мучиш? А шта је то што мучи демонизоване? Христос се само појавио. Још увек ништа није рекао. Ништа није урадио. А они кажу зашто си дошао пре времена да нас мучиш. То из разлога да оно што је зло увек бива мучено присуством добра. Христос је сам по себи добар. Бог је добар. Бог је љубав. А љубав сама по себи није подношљива од стране зла. Тако и неки који говоре о томе и дају нам представе како ће пакао да изгледа, кажу да заправо пакао треба да тако и изгледа, да ће они љиди који су били зли и нису били Божији људи, да ће их само љубав Божија и присуство добра, да ће само по себи за њих бити мука. И да ће то заправо бити пакао. Да ћемо сви бити на истом месту, само у различитим стањима. Једнима ће љубав Божија бити прихватљива и желеће је више и више, а другима неће бити и то ће за њих бити мука. Тако и ови демони из човека говоре: „Зашто си дошао пре времена да нас мучиш?“ У ова друга два Јеванђеља се сведочи да Христос пита тога човека и како се зовеш, што у данашњој причи немамо, а он одговара – Легион. Легион је мера за бројност одређене војске, те оци Цркве тумачећи ово место говоре нам два тумачења. Једно, да он одговара да се зове Легион из разлога што је тадашњи јеврејски народ био поробљен од стране легиона римске војске, па и овај када говори за себе да је Легион, на неки начин изражава своју поробљеност демону. А друго тумачење, да као што постоје легиони војске небеске, мислећи се на анђеле, да тако постоје и легиони демона, војске демонске, који су поробили овога човека. Они моле од Христа да их Христос пошаље у крдо свиња, јер им је тако било најлакше и најбрже да изађу из тог човека, а да што мање штете учине, јер Господ не дозвољава демону да човеку чини штету. И они одлазе у крдо свиња које се спустило у море и подавило се, а они свињари који су чували свиње одлазе у град и јављају власницима свиња шта се десило. И они долазе пред Христа, и нама се нешто чудно ту дешава, да они долазе и кажу Христу, да иде од њих.
Сви ми који смо стално у Цркви, ми замишљамо како би било то да смо живели у времену Христовом и како бисмо ми слушали науку Његову, како би сва чуда нама била потврда да је Син Божији. Да га се никад не бисмо одрекли. А ови који долазе, они кажу Христу: „Иди од нас!“. Свети Јован Златоусти каже да се на овом месту пројављује други начин ђавоиманости. Први је био овај човек који , дакле, излази из гробова, напада све људе око себе, и стварно је овако физички видљиво да је запоседнут, а ови други долазе и пројављују другу врсту ђавоиманости, тј. говоре Хрису да иде од њих. Оци кажу да постоји и трећа врста, али о томе други пут. Кажу: „Христе иди од нас!“ То из разлога што је присуство Христово њима начинило штету. Изгубили су свој посао којим су се бавили. А њима то у животу не треба. Њима Христос не треба. Из разлога као што и нама данас, боравак у Цркви, живљење хришћанским животом, подразумева да ћемо да поднесемо неку муку и неки већи труд. А мислим да бисмо и данас били сведоци, и јесмо, да кад треба да се нечега одрекнемо из разлога што смо хришћани, то бива мало теже. И да многе масе данашњих народа не признају Христа и не желе Га, из разлога што би то дирнуло у њихов комфор, у њихове навике, у њихове послове, у њихов начин живота, а хришћанско покајање подразумева промену.
Пре неки дан сам чуо једну дивну мисао, и са њом ћу да завршим. Она каже: „Јеванђеље које не дира у твоје новце нема ништа са тобом“. А то можемо, дакле, да кажемо, да Јеванђеље које не дира у наш комфор, у нашу лепоту живота, у наше материјално добро, у наш свакодневни живот, оно нема ништа са нама. Јер живети по Јеванђељу подразумева свакодневни труд, рад на себи и одрицање за добробит наших ближњих. Амин.“
Велики број вјерног народа приступио је Светим тајнама Христовим и причестио се Тијелом и Крвљу Господњом.
Отац Слободан се на крају захвалио оцу Александру на молитвама и лијепим јеванђелским порукама и подсјетио све вјернике на распоред богослужења на празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан.
Дејан Вукић
фото / видео: Дејан Вукић
