У другу недјељу Великог поста – недјељу Светог Григорија Паламе, 8. марта, у парохијском дому Цркве Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици одржано је предавање посвећено овом великом учитељу Цркве Христове.
О учењу и дјелу Светог Григорија Паламе говорио је протојереј-ставрофор Драган Станишић, парох подгорички, истичући да је значај његовог богословља толики да је Црква његовом спомену посветила другу недјељу Великог поста.
„У чему се састоји то његово дјело, то његово исповиједање, његово учење, служење? Оно се управо састоји у тој његовој преокупацији најзначајнијим и највишим темама вјере – вјере у Бога и односа Бога према човјеку, према свијету, као и односа човјека и свијета, творевине према Богу. Митрополит Амфилохије, који је марљиво изучавао Светог Григорија Паламу и највише школе завршио бавећи се дјелом Светог Григорија Паламе, а касније све то овдје, током своје пастирске службе, примијенио, каже да су код Паламе, у његовом значајном дјелу, основне три теме: постојање Бога, јављање Бога и однос Бога према творевини и творевине према Богу, односно према човјеку и човјека према Богу“, казао је отац Драган.
Подсјетио је да се за Светог Григорија Паламу везују исихија и исихазам, те појаснио његову богословску борбу са јеретиком Варлаамом.
„Он је исказао да има ограничење у поимању и да жели да са својих органа сазнања скине све оне појмове који га ометају да чисто и јасно сагледа оно што потиче од Бога. Наводи се да је од тог виђења постао тако моћан у знању да му нико није могао стати наспрам, па ни тај Варлаам. Григорије Палама, иако није волио да се расправља, Цркве ради и благослова ради, изашао је на тај духовни бој и, наравно, имајући благодат Божију, имајући просвјећење Духа Божијега, поразио га је. И не само поразио, него га је и посрамио.“
Говорећи о Варлаамовом учењу, отац Драган је навео да је он, под утицајем схоластика, наглашавао улогу ума и разума, док је живи однос са Богом, који су истицали исихасти, сматрао безбожништвом и дрскошћу.
„Палама је управо поводом тога рекао да ми итекако Бога можемо знати. Он, када говори о било којој теми, па и о теми поста, често се ослања на сва та јављања Божија, на библијско предање. Када говори о посту, почиње већ од Адама, од стварања, и наводи да пост постоји откад постоји човјек, јер је већ у Рају Адам добио заповијест о посту, о уздржању. Прекршио је ту заповијест и онда је, умјесто Раја, добио тај пакао и све оно што се касније дешавало.“
Отац Драган је нагласио да величина Светог Григорија Паламе лежи у томе што је изнад сваког система појмова ставио живо искуство Бога.
„То значи да наспрам Бога не стојимо са свим тим написаним таблицама које смо имали још од Мојсија, да, рецимо, имамо те таблице, да видимо шта у њима пише и да онда општимо са Богом. То је била та опасност код Варлаама – да он, имајући те таблице, истине и исказе, тријумфе Светих отаца, сматра да је то довољно. Међутим, то постаје опасност да се претвори у буку, у слово, и зато је у том периоду исихазам био критеријум вјере. Управо та унутрашња молитва, тај живи однос човјека, који је у свом бићу сав тројичан, како говори Григорије Палама, рођен по лику Божијем, и зато има потребу за општењем са Богом – живим и непосредним“, казао је, између осталог, протојереј-ставрофор Драган Станишић.
Он је своје предавање закључио ријечима да и данас на Западу постоје ти затворени системи који потичу, како је казао, још од Варлаама, док код православних хришћана од Паламе потиче, како је рекао, животворни дух – благодат Божија и благодат Светога Духа, која нас напаја и која нас обожује.
О. Б.
Видео: Црква Светог Ђорђа
