Отац Драган Станишић

Отац Драган Станишић: Свети Василије Острошки је говорио језиком Видовдана

У оквиру “Видовданских свечаности”, послије вечерње службе у Црква Св. Ђорђа у Подгорици на празник Светог Јустина Философа и Светог Јустина Ћелијског, у сриједу 14. јуна, парох подгорички о. Драган Станишић одржао је предавање на тему “Видовдан и Свети Василије Острошки – тврђава роду своме”.

 

У музичком дијелу вечери наступио је хор “Св. Сава” предвођен хоровођом Снежаном Поповић и полазници школе вјеронауке “Св. Наум Охридски” Нововарошке парохије са вјероучитељицом Душком Станишић,

У надахнутом слову о Видовдану и Светом Василију Острошком, отац Драган је казао да је Видовдан, позитивно богословље и предање саборно-литургијско, истинска подлога Косовског завјета у свим његовим димензијама.

“Видовдан је искуство заједништва благодатног живота у Цркви. Видовдан је откривење Tројичне љубави кроз призму Педесетнице – Силаска Светог Духа. Косовски завјет је откривење Видовдана кроз призму Гетсиманског врта. Велокомученик косовски Лазар и сва војска његова су обожени људи, овјенчани огњеним духом Видовдана”, казао је прота Станишић.

По његовим ријечима небески и славни литург, великоподвижник Василије Острошки свагда је говорио језиком Видовдана, живио обдарен даровима премудрости, даровима састрадалне љубави:

“Острошки чудотворац чудотвори тајну о васкрсењу тијела, показану Христовим оваплоћењем и васкрсењем из гроба. Као боголика личност, он надилази ограничености и слабости људске природе подвигом своје слободне воље и у заједништву с Богом, у Христу и Духу Светоме. Остваривање добра у себи и у свијету око себе је било код њега одраз љубави према Богу и љубави према другом човјеку као према самом себи (Мат. 22, 37 – 40). Свети Василије се није слијепо покоравао токовима историје и природним процесима, већ је у превазилажењу и преображају природе и историје изграђивао Царство Божије још овдје и сада, поштујући слободу других.”

Даље је нагласио да Свети Василије своје пастирство заснива на просвећењу, на познању Бога и живљењу по Богу.

“Такво живљење дотиче се очишћења и просветљења цјелокупног човјека. Он је као монах свој животни став развио подражавајући начин живота ранохришћанских подвижника на хришћанском Истоку: Египту, Сирији, Палестини, Синају. Имао је и живо сазнање примјера Свете Горе и Русије, гдје је долазио да тражи помоћ за своју паству. Имао је и хиротонију добијену у Пећкој патријаршији и као архијереј Српске цркве прославио се чувајући хришћанско исповиједање и православље не само у свом вијеку, већ и послије представљења, у бурним епохама српског народа, све до данас”, поручио је протојереј-ставрофор Драган Станишић.