У недељу 23. маја 2021. служена је Света литургија у Цетињском манастиру. Након прочитаног зачала Светог Јеванђеља, причу о бањи Витезди тумачио је отац Игор Балабан.
Рекао је да се он надао да ће се дотаћи силе Божије, али није имао кога да га приближи Богу и оздрави, али Господ долази и без те воде и без тог силажења у бању да га учини здравијим. “Свако од нас болује цијелога свога живота, и од физичких болести, али прије свега од гријеха”, рекао је и додао да Господ, када је излијечио овога човјека, рекао му је да је сад здрав и да иде и не гријеши више, да му шта горе не буде. “Поучава га Господ да је заправо гријех најтежа и најпогубнија болест за човјека”, рекао је и додао да нам здрав ум и чисту душу не може ниједан човјек донијети, може повремено помоћи, али је сила Божија она која нам може подарити чисту душу и здрав ум па да не гријешимо да нам шта горе не буде. Такође је додао да ако вјерујемо, Господ ће ослободити и наше душе и узети и наше гријехе.
“Никада се не требамо задовољити својим духовним стањем, већ требамо да га побољшавамо, да узрастамо у мјеру раста висине Христове, да се охристовимо”, нагласио је и рекао да нема те силе људске и овоземаљске, која може да учини оно што је Господ учинио једном ријечју.
Након заамвоне молитве, ђаци вјеронауке при Цетињском манастиру принијели су славски колач и жито у славу просветитеља и учитеља словенских, свете браће Кирила и Методија, а после Свете литургије, бесједом се ђацима и одраслима обратио ректор Цетињске богословије, отац Гојко Перовић.
Он је подсјетио да се Господ спустио међу нас као дијете, родио се растао и стасавао играјући се са другом дјецом, а могао је и другачије, али није. Такође је додао да је тако говорио јасно, да у свим вјековима сваки поп може вјерном народу да то понови, објасни и протумачи. “Дакле Господ је нашао начина, попут птице која храни птиће у гнијезду па им све сажваће и да, да нама припреми да бисмо ми ту науку примили у себе”, рекао је и додао да је тако и међу људима, као када је из Византијског царства долазила хришћанска наука Словенима. Он је додао да је веће покрштавање дошло тада кад смо могли да разумијемо ту науку, захваљујући светој браћи Кирилу и Методију и њиховим ученицима.
“Кирило и Методије су се родили у околини Солуна и већ као дјеца играли са малим Словенима”, рекао је отац Гојко и приближио како су света браћа од дјетињства разумијевала Словене, њихову културу и начин живота. “Љубав се поставила као темељ њиховог труда и зато су умјели да саставе азбуку коју ми и данас чувамо”, објаснио је и нагласио да као што је Господ из љубави постао мали да бисмо ми постали велики, тако су и Кирило и Методије у души и у срцу били браћа Словенима.
Отац Гојко је рекао да је од њих, својим током то стигло и код нас на Цетиње. “Сва знамења словенске писмености су сабрана овдје код нас на Цетињу, Октоих и Псалтир и Часослов и све оне књиге штампане на Ободу и у Цетињском манастиру, то су оне књиге, а молитве Богу, управо оне књиге које су Свети Кирило и Методије прве написали на словенском језику, глагољици и ћирилици, то су те које је Макарије штампао овдје”, рекао је отац Гојко.
Сва писма Владике Данила, препис Саве Очинића, писма Висариона Бориловича и свих митрополита, Саве, Василија, посланице и пјесме Светог Петра Цетињскога, Луча микрокозма, Огледало српско, Горски вијенац, Законик Књаза Данила, пјесме Књаза Николе и Мирка, све је то написано на ћирилици и све нас то приморава, ако смо људи, да то чувамо као нешто своје и преносимо на покољења”, нагласио је отац Гојко и додао да смо зато данашњи дан нарочито обиљежили, нарочито са дјецом, да се види да ћемо чувати ћирилицу и оно што је на ћирилици написано.
“Ко зна шта нас чека кад ова дјеца порасту, али једно знам сигурно, да не смију да се одрекну ћирилице и да не смију ћирилицу да ставе у неки други план”, подвукао је и напоменуо да је и изабрани Божији народ био у ропству више пута, па кад су се вратили, дешавало се да до те мјере забораве свој језик да не разумију оно што је написано у Библији. “Сви су наши митрополити у Митрополији карловачкој морали знати и латински и њемачки, увијек је неки језик био доминантан и нама не смета”, рекао је, али додао да је ћирилица оно писмо на коме су написане наше прве књиге и да је то писмо и језик на коме смо прво рекли: “Господи, помилуј и Боже, помози”.
Такође је честитао имендан нашим епископима Кирилу и Методију, који су се упутили на Свети архијерејски Сабор.
Након Свете литургије, школа вјеронауке је припремила послужење за све присутне.
Тијана Лекић
