Поштована господо из ДПС,
Ви очигледно јесте ”воћка чудновата”, али не остављате утисак сорте тврдих ораха о које се ломе зуби. Вашу чудноватост сагледавам у путевима вашег политичког кретања: од Видовдана и Газиместана са Слободаном Милошевићем 1989; до Бадњег дана и налагања бадњака пред Цетињским манастиром 1998. са митрополитом Амфилохијем. Па од стајања уз бок митрополиту Амфилохију током Васкршњег поста 1999. док су падале НАТО бомбе по Црној Гори, и док је пожељан наратив Владе ЦГ био теолошко-философски дискурс честитог др Слободана Томовића; све до градње и освештања Храма Христовог Васкрсења у Подгорици 2013.г. Били су то, другови и другарице, цијелих 25 година, изрази и препознатљиви домети ваше партијске и државне политике. Истина, у свим овим догађајима имали изразито епизодну улогу (Милошевићева публика која му аплаудира; налагање бадњака у својству некрштених лица; гласање да Милошевић буде предсједника СР Југославије уочи његовог рата са НАТО; присуство највећих државних и градских функционера из редова ДПС на освештању Храма), али сте се својски трудили да на основу њих политички профитирате. И то је легитимно, и дуго сте у томе успјевали, на чему вам не бих одавао нека посебна признања. Поента мог подсјећања на ваше политичке мјене јесте у томе што читаво то вријеме СПЦ (којој сте тада знали и користили њено званично име – а које се до данас није мијењало) има исти правац дјеловања као и данас. Непрестано се залагала да оствари легитиман друштвени утицај својих јеванђелских истина – као што то чини и данас; да се научно ревидира једнопартијска историја нашег братског међусобног покоља у Другом свјетском рату – што се тражи и данас; да онда када треба јасно покаже коју битан политички правац (не никада партију) подржава – што радимо и данас; да се српски идентитет Црне Горе чува као препознатљивост наше традиције и право на слободан избор садашњих генерација… И све то вама није сметало, него сте добро знали како да тиме манипулишете. Дакле, све то за шта Цркву сада непринципијелно и недемократски оптужујете, она је јасно и гласно показивала увјек, док сте ви, као ”воћка чудновата”, супротно сваком ораху, драстично промијенили однос према темама којима сте аплаудирали, и сад слушамо како се ви тога гнушате, и како сте ”одувјек били” на бранику против свега тога. Такав заокрет, или таква промјена агрегатног стања има своју цијену: људи вам више не вјерују. А то знате и без попа.
Мени, као свештеном лицу, не припада да квалификујем нечије политичке промјене, биле оне еманципаторске или декадентне, али имам велику обавезу да нагласим оно мјесто и моменат, када се ви, правећи (не)очекивани обрт, ругате и ружно говорите о Цркви. И то све на оне теме које су Цркву карактерисале и онда кад вам њена близина није била мрска. Напротив
Оно због чега сам се огласио и поменуо вашу партију, нема везе са било каквом ”опсесијом”, него са легитимном бригом за уређење друштва и државе у којој заједнички живимо. То да нијесте ”псеудо-црква” је поприлична новост у односу на ваш Осми партијски конгрес (не мислим на Осму сједницу комуниста Србије из 1987. која је трасирала ваш долазак на власт у Црној Гори, него баш на конгрес ДПС) из 2019.г. када сте се веома гласно, као номинално грађанска и мулти-конфесионална партија залагали за обнову ”Црногорске православне цркве”. Упркос јасном одговору грађана током 2020. шта они мисле о таквим псеудо-црквеним настојањима, ви сте се таквог наратива држали и на конгресу 2021., да би као ”воћка чудновата” све то покушали да прећутите на партијском конгресу овог љета Господњег. Такву прећутну трансформацију ”тврдог ораха” ботаника и биологија још нијесу забиљежиле. Зато вас подсјећам на сљедеће:
-Ако сте напрасно, по губитку политичке власти, открили принцип поштовања и цитирања свега онога што садрже акта Цариградске патријаршије (па отуда, је ли, СПЦ зовете ”црквом Србије”?) питам вас којим именом зовете г. Мираша Дедејића и све оне које је он обукао у мантију? С обзиром да овог бившег свештеника Цариградске патријаршије тамо сматрају ”рашчињеним и проклетству предатим” и да он нема, нити је икада имао, власт да некога рукоположи у свештенички чин. Ово питање схватите као један морални, језички и интелектуални тест ваше принципијелности.
-Активна улога цркава и црквених великодостојника у политичким животима, па чак и у политичким кампањама, није никакав инцидент, него честа пракса у политичким системима којима ви из ДПС номинално тежите. Погледајте симбиозу ХДЗ и римокатоличке цркве у Хрватској. Нијесте ли управо ви као партија промотери стандарда, политичких воља и забринутости које долазе из ове нама сусједне државе и партије која је тамо на власти? Погледајте рјечник Римокатоличке цркве уочи првих послијератних парламентарних избора у Италији, а против комунистичке парламентарне листе. То се није десило у Средњем, него у 20. вијеку. Погледајте улогу Православне цркве у политичким и државним збивањима у Грчкој и на Кипру. А то су све земље политичког савеза – ЕУ, којем, ако вам је бар мало вјеровати на ријеч, управо ви тежите. И послушајте шта о учешћу цркава у политичкој кампањи каже, ту недавно, предсједник САД Доналд Трамп. Овакве праксе имају своју негативну страну и по цркве и по државе, али оне су очигледно природне појаве у демократским друштвима, док ви хоћете да их представите као неку кугу. Никако да вашу анти-црквену политику и јавни наратив за унутрашњу употребу, уклопите у вашу европску и сјеверно-атланску агенду.
-Ревизија историје? Па ваша партија је прави ”чудновати плод” историјске ревизије. Ви сте, и сликовито и буквално, ”преко ноћи” од комуниста постали социјалисти, и приде ”демократе” – а да се нијесте одрекли нити једног монопола кога је СК ЦГ стекао путем револуције (насилног преврата власти). У истом таквом маниру сте Титоград преименовали у Подгорицу, друштвену и приватну својину… а нешто касније српски (којим се писало и говорило у Краљевини Црној Гори) у црногорски језик, а уједињење јужнословенских народа 1918.г. у окупацију Црне Горе… итд. И ко би вам ишта замјерио на том легитимном покушају да ”поново погледате” (ревидирате) ствари из прошлости, када ви исти не бисте демонстрирали једноумни порив да другима браните право да то исто ураде?
-Или: како гледате на чињеницу да је бољшевичка власт (са другом Пеком Дапчевићем у Загребу) брутално ликвидирала митрополита Јоаникија, без права на суђење, гроб и споменик – а због колаборације са окупатором и изразитог антикомунистичког става са позиције високог црквеног великодостојника; а да је кардиналу Алојзију Степинцу, у истом том Загребу, упркос истовјетним оптужбама (ако не и горим, јер цетињском митрополиту не стоји на души никакав концентрациони логор попут Јасеновца) комунистичка власт омогућила и суђење, и пристојан притвор и мирну природну смрт у комунистичкој Југославији? Треба ли или не треба ревизија овом случају? Треба ли презир према канонизацији мученичког лика митрополита Јоаникија, а дипломатско ћутање и одобравање када о канонизацији Степинца или његовој историјској реафирмацији отворено говоре како представници званичне Хрватске, тако и политички представници Хрвата у Црној Гори?
-Е сад, ко ломи кичму ”грађанске, достојанствене и суверене Црне Горе”? О томе не одлучују покличи из ваших партијских саопштења, него управо ”достојанствени и суверени” грађани Црне Горе. А они су, у легалној и легитимној процедури одлучили да ваш наум о одузимању црквене имовине (онако како сте то замислили 2019.г.) не доноси добро нашој држави. Том еманципаторском процесу плебисцитарног и демократског изјашњења грађанства Црне Горе око вашег бесправног наума, допринијела је Митрополија Црногорско-приморска СПЦ, чији поглавар и дан данас носи титулу Архиепископа Цетињског, и ”егзарха свештеног трона пећког” (како су себе цетињски митрополити титулисали кроз вјекове, и како су их други именовали). Ваша брига за насљеђе и ”комплетно животно дјело” митрополита Амфилохија јесте дирљива, поготово са аспекта сјећања на вријеме када је ваша партија предводила прави политички и медијски јуриш на њега лично, и на све оно што је он створио. Па је тако Амфилохијева обнова црква и манастира уз помоћ вјерног народа (читај= грађана Црне Горе) за вас била нарушавање споменичког блага (макар било ријечи и о хрпи камења у шта је био претворен манастир Стањевићи); његова борба за светосавље и косовски завјет за вас је била ”увођење страних култова у Црну Гору”; његов рад на оснивању и модернизацији црквене мисије, за вас је била анти-државна пропаганда; његов труд око реституције црквене имовине, за вас је било мртво слово на папиру… и тешко се сјетити шта је то, у Амфилохијевом лику и дјелу, код вас икада било препознато као позитивно. А лако је сјетити се, како сте га противправно саслушавали у полицијској станици цио дан! Али важније од тога је да га је као великог и значајног човјека препознала православна и хришћанска васељена, и огроман број грађана Црне Горе. Може Бог дати да га сада, пошто сте га пустили из полицијске станице, и ви видите другим очима.
Људски је и позитивно што и од вас чујемо понеку ријеч бриге за оно што је послије Амфилохија остало. Само, ред би био да се јавности извините за ваш вишегодишњи покушај и намјеру да од Амфилохијевог дјела у ЦГ не остане ни трага, па тек онда да вас чујемо чега сте се накнадно сјетили, када сада ”бринете” да то дјело опстане. Како год било, то његово насљеђе можете видјети свуда око себе, широм Црне Горе. Оно расте из дана у дан, и њега ништа не може уклонити.
Извор: Журнал
