Темишвар

Отац Јустин Стојановић: Сећање на блаженопочившег Митрополита Амфилохија

Име: 08. 12. 2020 Otac Justin Temisvar; Опис: Сећање на блаженопочившег Митрополита Амфилохија Тип: audio/mpeg

„Као мали допринос и ми из Српске православне Епархије темишварске са неколико реченица желимо да као воштаницу принесемо наше молитвено сећање на блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, данас, 40 дана од упокојења“ рекао је за Радио „Слово љубве“ јеромонах Јустин Стојановић, егзарх манастира Епархије темишварске.

„За Митрополита Амфилохија су широм православне Румуније чули многи, а неки су имали и прилике и да га упознају. За свештенство и епархиоте Епархије темишварске СПЦ блаженопочивши Митрополит Амфилохије био је већ од 1985. године познат као млади банатски Владика Амфилохије. У нашем сећању на Митрополита Амфилохија, а везано за Епархију темишварску епархију издвојили бисмо неколико момената“, рекао је отац Јустин и наставио: „Он је био велики пријатељ нашег духовног руководитеља, Епископа будимског и администратора темишварског  Г. Лукијана. Њихово познанство почиње још далеке 1976. године, када се тада архимандрит др Амфилохије после школовања и стицања искуства у Швајцарској,  Италији,  Грчкој (и Светој Гори) и Француској, вратио у ондашњу Југославијуи када је постао доцент на Православном Богословском факултету у Београду на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. Услед смрти професора др Милоша Ердељана, који је студентима предавао Свето писмо Старог завета, те 1976. године, између осталих студената које је као заменик испитивао отац Амфилохије био је и студент Војислав Пантелић (наш владика Лукијан).  Са групом студената, отац Амфилохије је 10. јуна 1979. године учествовао на богослужењу и у чину монашења оца Лукијана у благовештенском манастиру Дивостину код Крагујевца. Када је постао Епископ (1984.г.), Владика Лукијан је у мају 1985. године учествовао у избору свог професора Амфилохија за Епископа банатског“.

Присетио се отац Јустин устоличења Његовог Блаженства Патријарха румунског Г. Данила, 30. септембра 2007. године, када је делегација СПЦ, у којој су од архијереја били Митрополит Амфилохије и Архиепископ охридски Јован путовала је у Букурешт. Чланови делегације су били и гости Епархије темишварске и Епископа Лукијана.  Посетили су манастир Светог Георгија на Брзави, Чаково, Саборну цркву, седиште епархије у Темишвару и манастир Бездин.

„Посета манастиру Бездину 1. октобра 2007. године је била нарочито значајна, будући да је услед трагичних околности у овом древном поморишком световаведењском манастиру (основаном 1539. године) свој живот завршио  протосинђел  Кирило Цвјетковић“, подсетио је отац Јустин Стојановић и рекао да је приликом ове посете, Митрополит Амфилохије у североисточном поткровљу манастирских конака открио скромну затвореничко-монашку келију оца Кирила. Увидом у стару архиву из времена заточења оца Кирила у овом манастиру, пронашао је Митрополит Амфилохије записнике са потписима оца Кирила.

О овој посети је остао запис Митрополита Амфилохија у манастирском Јеванђељу: ,,На повратку са устоличења новог румунског патријарха Данила посетисмо ово свето намољено мјесто у коме почивају и мошти Исповједника протосинђела Кирила Цветковића. Његовим молитвама и молитвама свих отаца и браће овдје подвизавших се Господе Исусе Христе помилуј и спаси нас“.

„Са благословом Митрополита Амфилохија организовано је неколико симпосиона о  личности Кирила Цвјетковића у светитељевим родним Баошићима и осликане прве иконе Светог Кирила, које су постале предложак за наредне“, истакао је јеромонах Јустин Стојановић. Монахиња Стефанида Бабић је саставила службу, а свештеник темишварске епархије, протојереј Благоје Чоботин је саставио акатист Светом Кирилу на српском и румунској језику.

„Оно што сматрамо да је овде важно истаћи, јесте део ондашњег разговора Митрополита Амфилохија са Епископом Лукијаном“, напоменуо је отац Јустин и наставио : „Разговор се тицао потребе занављања и обнове мушког монаштва у Епархији темишварској, које је после смрти монаха старе генерације ишчезло. Последњи бездински игуман Пантелејмон Дошен се упокојио 1960. године. Као испуњење обостране жеље за обновом и мушког монаштва у Темишварској епархији, митрополит Амфилохије, тада администратор Архиепископије београдско-карловачке, дао је и мени канонски отпуст за одлазак у Епархију темишварску“, рекао је оатац Јустин.

Од тада до данас се у манастирима Епархије темишварске подвизавају и узносе молитве монаси и монахиње у четири оживела манастира: Базијашу, Златици, Бездину и Светог великомученика Георгија (на Брзави).

„Руковођени једном студијом ондашњег јеромонаха Амфилохија Радовића из 1981. о монасима (Синаити и њихов значај у животу Србије ΧIV и ΧV века), где бележи долазак Синаита и у манастир Базијаш, иницирано је да се потражи гроб наведеног Синаита, који је хвала Богу током месеца августа 2019. и нађен, а о чему је одмах извештен из Темишвара и Митрополит Амфилохије.

Остала је жеља блаженоупокојеног Митрополита Амфилохија и Епископа Лукијана, а уз сведочење Архиепископа арадског Г. Тимотеја у име Румунске Православне Цркве, да се протосинђел Кирило Цвјетковић путем званичне процедуре Светог архијерејског сабора СПЦ уврсти у свете као бокељско-далматински и бездински исповедник православља. Ово нам остаје као аманет“, рекао је за “Слово љубве” игуман Јустин Стојановић, егзарх манастира Епархије темишварске.

Извор: Радио “Слово љубве”

Фото: О. Јустин Стојановић