Прослава Савиндана, славе храма посвећеног Светом Сави првом архиепископу српском, на Савини у Херцег Новом почела је у навечерје празника (26. јануара) празничном вечерњом службом коју је служио игуман манастира Савина јеромонах Макарије уз саслужење свештенства.
У бесједи којом се обратио вјерницима отац Макарије је честитао празник Светог Саве првог српског Архиепископа, нашег родоначелника и духовног оца.
,,Прије неколико дана прочитао сам интересантан текст везан и за Савину и за све нас који је написао прота Митар Васиљевић између 1825.-27. године. Док је Његош учио школу у манастиру Савини, код јеромонаха Јосифа (Троповића), у вријеме игумана савинског Никанора (Богетића), једне вечери су сјели за трпезу. Док су се спремали да трпеза почне, ушао је један млад, висок, лијеп дјечак обучен у црногорску ношњу и стао на зачеље трпезе, вечерајући стојећи. Прота Митар је упитао игумана Никанора: Ко је овај млади дјечак који стоји док ви једете? Игуман му одговори да је то синовац Митрополита Петра, потоњег светог Петра Цетињског. Иако је као Митрополитов синовац имао право да сједи међу старијима он је и у овом предању показао да онај који је млађи треба да се смирава пред другима. То је наука, прије свих Светог Саве коју смо од њега научили. И свети Сава је као млад отишао на Свету Гору гдје је, поставши калуђер, био најмањи од свих. Отишао је из краљевске лозе и богатства у највеће сиромаштво да би га Бог подигао и уздигао на највише мјесто које један човјек може да има у неком народу јер нема већег и узвишенијег мјеста од тога да неко буде духовни вођа и духовни начелник једног народа. Да би се до таквог мјеста дошло пут је управо онакав какав су прошли и Свети Сава и млади Његош, који се у Савини учио духовним вриједностима: аа човјек који се не смири и понизи пред Богом и пред људима неће моћи да задобије љубав Божију. Много људи су посматрали док је Христос висио на крсту, неки издалека, неки изблиза, док су им се бројне мисли мотале по главама. Али само је једно у свему томе имало вриједност а то је да се Син Божији и Син човјечији, на Крсту, бринуо и о онима који се налазе под Крстом не мислећи о Себи. То је истинско Хришћанство. То је Светосавље. Када се будемо научили да тако живимо онда ћемо познати и препознати ко је био Свети Сава и шта он за нас представља. Онда ћемо научити да га поштујемо и славимо на прави начин, научивши и познавши кроз њега и његов живот, како и пјевамо у тропару његовом оцу Светом Симеону: Да свјетлост житија њиховог сија кроз вијекове. И сијају до дана данашњега и сијаће док је свијета и вијека али ће сијати само ономе ко буде знао да ту свјетлост прими у себе и да њоме живи. За онога који то не научи, који се не смири и ову науку не буде прихватио на прави начин, видјевши Бога онаквим какав заиста јесте, све ово неће апсолутно ништа значити. Зато на данашњи дан, као и сваког дана сјећајући се Светог Саве, сјетимо се, прије свега, његовог најдубљег смирења. Није му било жао да напусти родитељски дом, нити богатство овога свијета јер је нашао нешто што је много вредније, нашао је Христа Који је вреднији од свих свијетова. У нашим срцима и уму на првом мјесту треба да буде питање јесмо ли у закону Божјем и поштујемо ли Га. Ако је Бог на првом мјесту све остало ће бити на свом мјесту и временом ће се подесити не онако како ми мислимо него како Бог хоће. Тада ћемо имати мир, истинску љубав, сви бити браћа и сестре у Христу и вољети једни друге истинском љубављу Божијом не завидећи једни другима. Како каже апостол Павле: Не изазивајте једни друге, не завидите једни другима, јер је то супротно од онога што је Свети Сава проповиједао и чиме је живио. Као и сваке године, нека нам данашњи дан буде смотра да видимо шта смо од тога испунили и докле смо дошли као народ и поједници и нека свако пође од себе јер је то наука Господња. Свети Владика Николај је говорио: Наука Божија јесте да пођемо од самих себе. Ако хоћеш да исправљаш неког у животу исправи самога себе и онда си исправио читав свијет. Ако се свако окрене исправљању себе бићемо истински народ Божији, истински Хришћани и заиста православни онако како нам је Свети Сава завјештао да живимо до краја свијета и вијека. Помолимо се светом Сави за мир у роду нашем, за љубав и да се једног данас сви заједно нађемо у вјечном Царству Оца, Сина и Светога Духа”-казао је у бесједи отац Макарије.
Током богослужења вјерницима су цјеливали кристални Крст Светога Саве, који се чува у ризници манастир Савина.
Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске православне цркве, из актуелног Календара Српске Патријаршије, долази се до закључка да управо најећи број имамо у Црној Гори а један од њих је и манастри Савина који данас слави свог небеског покровитеља Светог Саву српску славу.
Извор: Српска РТВ
