На дан када наша Црква празнује Светог Серђа и Вакха, у 17. Недељу по Духовима, служена је Света литургија у подгоричком храму Светог великомученика Ђорђа. Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, старјешина овог древног храма, уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Сава“ предвођен хоровођом Снежаном Поповића, дипл. теологом. Након прочитаног јеванђелског зачала сабранима у храму Господњем, обратио се отац Мирчета ријечима бесједе, говорећи о Јеванђелској причи о жени Хананејки:
„Нешто је необично у овом сусрету жене Хананејке и Исуса, као да се понашао другачије него према другим људима, до тада. Било је то необично, јер се нису дружили ни разговарали. Израиљци су презирали Хананејце, зато што су били многобошци, јер нису држали праву вјеру у једног Господа Бога. Али ова жена обузета великом муком због болести свога дјетета, због њене посједнутости демонима, као свака мајка тражила је лијека свом дјетету, пришла је Исусу. Чула је за Њега, да он лијечи и помаже. Али још више, у Његовом присуству осјетила је нешто необично, да он има неку моћ за разлику од других људи. И да је он дугачији од свих синова људских које је сусретала до тада. Обратила му се овим ријечима: Помози сине Давидов. Чим је то рекла да је он син Давидов, значи да га је гледала другачијим, узвишенијим. Он јој је рекао: Ја сам послан само припадницима дома Израиљева; али се она ни тада није поколебала, него га је и даље молила- Помози ми. Апостоли су му говорили да је отпусти, јер им је више досадила. Међутим она и даље није одустајала. Христос јој тада говори страшне ријечи, упоређујући је са животињом и каже јој оштро: Није добро узети хлеб од деце и бацити псима“, подсјетио је отац Мирчета.
„Господ ништа не чини случајно нити нешто што није дубоко повезано са спасењем човјека и рода људскога. Том својом првом реаксијом показује однос тадашњих јеврејских старешина према другим људима.
Са друге стране, да би се показала вјера ове жене, на оштре ријечи Господа, жена Хананејка каже: И пси једу од мрвица које падају са трпезе господара њихових. Каква ријеч, смирење и стрпљење, да је она самога Господа и Његову реакцију промијенила. А Господ јој одговара- Вјера твоја спасла те је, иди у миру! О жено велика је вјера твоја нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од онога часа. Не само да је њена ћерка оздравила већ је Господ и ову жену похвалио и убројао у изабрани народ Божији и показао да је Он дошао да спасава све људе. У њему нема презрених и одбачених и да сваког човјека воли и да ће сваком човјеку помоћи и утјешити га, ако буде имао вјере. Жена Хананејка је примјер вјере, истрајне, смирене. Показала је вјеру прожету смирењем, јер је могла да изнесе и увреду и да је понесе. Јер Бог се гордима противи а смиренима даје благодат, каже Свето Писмо. Права вјера је преиспуњена смирењем, упорношћу. А Господ наш показује да је Он Спаситељ свих људи, и да не гледа ко је ко, већ гледа срца човјечија.
Они који су најупорнији у идењу за Христом су Свети Божији људи, међу којима су и Сергије и Вакх, који су све своје дали за Христа. Зато их је Он прославио, јер су примјери свједочења вјере пред људима, у своме времену“, поручио је началствујући свештенослужитељ“, прота Мирчета.
Након примања Свете тајне причешћа, свештеници Цркве Светог Ђорђа благосиљали су славске колаче данашњим свечарима. Час вјеронауке одржала је протиница Надица Радовић, зa полазнике Школе Свети Ђорђе.
Елза Бибић, Љубица Вукићевић
Фото:Дарко Радуновић
