У недјељу о Царинику и Фарисеју, 25. фебруара 2024. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојерејâ: Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Тумачећи јеванђелски одломак, протојереј Никола Пејовић је рекао да припремне недеље које нас као неке степенице постепено узводе у Часни и Велики Пост показују да пост није циљ сам по себи, већ благословено средство и оружје дато човјеку да се кроз њега и преко њега духовно и тјелесно усавршава. Он је подсјетио да смо прошле недеље слушали Јеванђеље о Захеју које нам је показало да је за сваки вид напретка и узрастања потребна на првом мјесту жеља и воља у човјеку.
Подстакнут јаком жељом да се мијења на боље човјеку је неопходно да се научи смирењу, да задобије смиреноумље, а на то нас упућује данашње Јеванђеље, које нам показује са се Бог гордима противи а смиренима даје благодат.
Отац Никола је истакао да је смирење сјеме свих врлина. Оно је услов за истински живот по заповијестима Божијим. Однос са Богом не остварује се само кроз спољашње испуњење неких правила и регула. Христос у овој причи о Митару и Фарисеју разбија тај калуп и показује да је у односу Бога и човјека потребно срце пуно смирења и покајања: ”Прича о два човјека у храму, о царинику и фарисеју односи се заправо на два типа људи,нас који долазимо у Храм. Један тип су они који долазећи у храм испуњавају заповијести и мисле да је то довољно, па се тиме хвале, горде и надимају пред Господом. Други тип људи су они који су свјесни своје слабости и гријеха и предају своје срце Човјекољубивом Господу да га очисти и помилује као што је био овај смирени цариник вапијући – Боже милостив буди мени грешноме. И он оде оправдан.”
Он је истакао да је као и у Христово вријеме и данас свијет пун хвалисаваца и гордељиваца који се преузносе и узвисију пред Господом. А чули смо апостола Павла који каже да онај који се узвисује пред Господом биће понижен а којимсе понизује пред Господом узвисиће се.
Нека би нас Господ у ове дане сачувао квасца фарисејског и наоружао цариниковим смирењем како би и ми заједно са њим вапили Господу – Боже милостив буди мени грешноме.
Борис Мусић
