Отац Предраг Шћепановић: Бадњак је први обичај у златном низу обичаја српског народа!

„Улазак бадњака у наше домове означава улазак Христов у овај свијет и у наше душе које су гладне и жедне Бога Живога. Сјечемо Бадњаке, симболизујући Христа који се дао посјећи, да огњем своје божанске љубави загрије промрзло човјечанство над којим је хладноћа смрти царовала.

Ове године , као и сваког Бадњег дана и Божића, сјећамо се јунака Мојковачког боја који су она два Божићна дана 1916 године својом крвљу зацрвенили снијег око Мојковца, бранећи одступницу свом народу који се повлачио преко гудура Албаније, како рече бесмртни пјесник Радован Бећировић Требјешки: „Нико не зна шта су муке тешке, ко не прође Албанију пјешке“и „из ваше ће крви кроз времена, синут зора Јужнијех Словена. А вјекови ваше жртве никад неће бројати у мртве“, овако је протојереј мр Предраг Шћепановић започео Божићни интервју за БОРБУ.

Данас је Бадњи дан, дан уочи једног од највећих Хришћанских празника Божића. Можете ли нам рећи, из Вашег угла, како гледате на празновање Божића и Бадњег дана у овом модерном времену?

Овом свијету, грешном и смртном, јавио се, ни мање ни више, нико други, него сам Бог. Анђели и пастири су посвједочили неисказану радост, рођење Богомладенца које ће укинути смрт и пролазност. Бог који је створио Небо и Земљу, човјека и сав свијет, рађа се на Божић и из матице вјечности улази у матицу времена. Да собом загрије, замирише и обрадује свијет који у злу и смрти лежи.

Најљепшу Благу вијест и обећање коју је Небо послало Земљи на Благовијести, да ће Бог постати човјек, тј. Син Божији постати Син Човјечији. Божић је испуњење тог Божијег обећања људима које је Архангел Гаврило благовијестио Пресветој Богородици. Живимо у потрошачком друштву у коме људи могу много тога да купе, а све мање да створе. Спој традиционалног и модерног је задатак Цркве, да свему да Божији печат.

Како је изгледала ова светковина кроз историју у Црној Гори?

Вјековима се у Црној Гори на Бадњи дан налагали бадњаци у кућама, у вријеме ратова и у вријеме ријетких периода мира. У новије вријеме због војске и војника који су далеко од својих домова, као и урбанизацијом живота и изградњом стамбених квартова, немајући гдје да га наложе, Црква је установила обичај да се испред Божијих храмова налажу Бадњаци.

Ове године, као и сваког Бадњег дана и Божића, сјећамо се јунака Мојковачког боја који су она два Божићна дана 1916 године својом крвљу зацрвенили снијег око Мојковца, бранећи одступницу свом народу који се повлачио преко гудура Албаније, како рече бесмртни пјесник Радован Бећировић Требјешки: „Нико не зна шта су муке тешке, ко не прође Албанију пјешке“ и „из ваше ће крви кроз времена, синут зора Јужнијех Словена. А вјекови ваше жртве никад неће бројати у мртве“ .

Неки би рекли да наш народ више поштује Божић од Васкрса. Зашто овај празник има оволики значај за народ Црне Горе?

Божић и Васкрс су највећи хришћански празници. Да није Божића, не би било ни Васкрса тј. побједе живота над смрти, зато је Божић највећи, а Васкрс најрадоснији празник,јер је смрт побијеђена. Наши покојници се на Небу радују радошћу триумфалном и неисказаном. Христово Рођење — Божић нас учи да је човјечији род сједињен са Богом једном у времену, од тада па навијек и у вјечности. Можда је обичном човјеку у Црној Гори, а и другдје по свијету, лакше да својим умом схвати Рођење Христово, јер се и у његовом дому рађају дјеца. Васкрсење мртвих се не доживљава тјелесним очима, већ духовним, очима вјере. Зато се можда чини да у Црној Гори се више поштује Божић од Васкрса.

Можете ли нам рећи мало више о налагању бадњака за Бадње вече? Да ли је то само лијеп обичај или ипак ту постоји нека дубља симболика?

Бадњак је први обичај у златном низу обичаја српског народа, јер се уноси храстово дрво, које је најјаче и од себе даје највећу топлоту. Улазак бадњака у наше домове означава улазак Христов у овај свијет и у наше душе које су гладне и жедне Бога Живога. Сјечемо Бадњаке, симболизујући Христа који се дао посјећи, да огњем своје божанске љубави загрије промрзло човјечанство над којим је хладноћа смрти царовала. Бадњак симболише Исуса Христа, а сам Богочовјек Христос је стварност. Бадњаке сијечемо, прије изласка Сунца, са источне стране, из разлога што ће Други Христов долазак бити са Истока.

Божићна трпеза, слама, и ватра символи су нечега што се десило приликом рођења Христовог, на Божић.Спремао је народ вјековима чесницу, која је означавала “повојницу” за младога Бога који се рађа, кога су прије нас даривали пастири у Витлејемској пећини. У чесницу се ставља метални новац и онај који га добије, вјерује се да ће те године та особа бити срећна.

Завршава се и један од великих постова у Православљу. Можете ли нам рећи зашто се пости прије Божића?

Што је већи догађај и долази већи гост, потребна је већа припрема. Долази Сам Бог у овај свијет и у наше душе и тијела. Зато се пости 40 дана и спрема и душа и тијело да се што достојније припреми за Свето Причешће. Никад нисмо достојни Светог Причешћа, али Божија љубав нам омогућава. Пост, молитва, покајање и исповијест озачавају да вјерник живи са Богом и по Богу, а тај живот је и позив на небеску свадбу на чијој трпези се (на Светој Литургији) приноси сам Христос и даје нам своје Тијело и Крв.

Прави пост је да се удаљимо од зла, да утишамо гњев, обуздамо језик, да побиједимо страсти, да не осуђујемо ближње, да их не оговарамо и осуђујемо, да не живимо у прељуби, блуду, абортусима, гатањима и врачањима и др.гријесима. Пост је заповиједио сам Спаситељ као најмоћније оружје против ђавола, рекавши у Светом Писму да се „овај род изгони само постом и молитвом“.

И за крај, шта је Ваша главна порука у овим празничним данима?

Христос се рађа и сједињује Бога и човјека,и сви људи међу собом постају браћа.Рађа се Спаситељ да спасе људе од смрти и пролазности, јер је Он себе принио на жртву Богу за људске гријехе. Отуда је мање битан материјални статус, професија коју радимо, јер Он као дрводјеља долази да нам освешта рад као свету дужност људи на Земљи. Његово рођење је најбоља наука скромности јер се Бог рађа се не у царској палати, него у хладној Витлејемској пећини међу овцама, тим дивним Божијим створењима. Још једанпут и сто пута се поздрављамо тријумфалним поздравом остварене наде и радости: Мир БожијиХ — Христос се роди! Ваистину се Христос роди, свијет да препороди.

Извор: Борба