На празник Свете мученице Недеље, а у шесту недељу по Духовима, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија. Началствовао је јереј Раде Деспотовић, парох у Љубљани и директор Културно-просветног центра „Свети Кирило и Методије“ у Љубљани. Саслуживали су му протојереј Петар Николић из Цркве Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима, протојереј Владимир Шутков из Украјинске православне цркве Московског патријархата, протојереј Љубомир Јовановић и јереј Милош Живић, парох власотиначки из Епархије нишке. Молитвено учешће узели су: протојереј Младен Томовић, ђакон Душан Пауновић из Пожаревца и ђакон Никола Ераковић из Ниша.
Благодарећи Господу што нас је све сабрао у овај, како је навео у уводном слову своје бесједе отац Раде, преблагословени простор свештенога храма, да заједничким снагама принесемо Господу бескрвну жртву и да му заблагодаримо због свега онога што Господ Бог наш, живи Бог наш, чини према нама људима, он је казао:
„Да све што Господ чини, чини ради нас људи и ради нашега спасења. Господ је успоставио те најдубље везе са човјеком, на тај начин што је на првом мјесту постао човјек, постао један од нас, узео је нашу људску природу, узео је свијет, узео је сву творевину, и кроз себе је у себи сјединио. Прије свега са собом, и онда је ту нашу природу и нашу творевину, цио космос и цјелокупни универзум принјео пред престо Оца нашег небеског. Литургија јесте управо тај покрет приноса, гдје се ми у овом чуђењу, у овом дивљењу, приносимо Господу најсвештенији принос.“
Затим се осврнуо на данашње Јеванђеље по Матеју о Господњем исцјељењу одузетога који лежаше на одру, рекавши да је ово једно од Јеванђеља, као и свако друго, које пројављује и открива прије свега близину Божију у овоме свијету:
„Дакле, Бог је дошао у овај свијет, а са Богом су дошле и силе божанске, енергије божанске, енергије које оживотворавају човјека. И оне су у потпуности усмјерене ка човјеку ради његовог спасења. Господ је дошао у свијет да узме наше гријехе и да опрости наше гријехе, а гријеси наши су болести наше. Дакле, сваки гријех који човјек чини на земљи је прије свега противприродан однос. То је један блудни однос који човјек чини и усмјерава себе у правцу свијета, у правцу творевине, у правцу онога што је ниже од њега и осмишљава свој живот. Себе осмишљава управо у оно што је ниже од њега, вођен својим страстима. А тамо гдје су гријехови у човјековом срцу, тамо су и демони, тамо је та енергија демонска која је потпуно противприродна и она није благословена.
И Господ је дошао да нас исцјели од тих наших гријехова, од тих наших демона који су се негдје зацарили у нашим покретима. Ако смо искрени и ако испитујемо себе и ако себе стављамо свакодневно под лупу божанске свјетлости, ми ћемо моћи да сагледамо своје гријехове. Бог нам даје наду да себе преусмјеримо, како каже наша црква, а то је главна порука наше црке да се покајемо, да се измијенимо, да доживимо тај почетак опраштања гријехова у својим душама, не би ли се зацарила у нама духовна радост и не би ли се зацарио у нама благословен рајски живот.“
И зато је, каже отац Раде, потребно да се угледамо и на ова четри човјека, четри пријатеља од овог узетог, болесног човјека. Четри човјека који су учинили дјело милосрђа, дјело сажаљења, дјело сапатње и дјело саосјећања које се рађа у срцу човјека који се труди да живи Богу.
„Први плод нашег живота по Богу јесте да смо човјекољубиви, да смо самилостиви једни према другима, да осјећамо једни друге. Наша љубав треба да буде дјелотворна, дејствујућа кроз наша дјела. Наша вјера треба да буде дјелотворна. Да и ми можемо да доживимо то чудо опроштења гријехова, то чудо измирења нас са Богом живим и измирења наших једних са другима. Да мијењајући свој живот, ми мијењамо једни друге, и да тако из дана у дан, из недјеље у недјељу ми ходимо из славе у славу, благосиљајући Бога у вјекове вјекова“, поучио је сабране јереј Раде Деспотовић.
Сабрање је настављено у гостопримници храма.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
