На празник Светог Луке Кримског и Симферопољског, у Саборном храму Светог Јована Владимира служена је Света литургија у част овог великог Божијег угодника. Светом литургијом началствовао је протојереј Синиша Смиљић парох улцињски, а саслуживао му је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Молитвено учешће у Светој служби Божијој узели су и протојереј Љубомир Јовановић и јереј Александар Орландић, док су за пјевницом одговарали Василије Ускоковић и Никола Зековић.
На самом почетку своје бесједе, отац Синиша је рекао да је главна и основна функција човјека, потреба човјека и смисао постојања човјека, задобијање благодати Духа Светога.
Шта то значи? – пита прота Синиша. „То значи да треба да постанемо сама љубав. То значи да задобијемо ту највећу врлину, божанску врлину, главно својство Божије, а то је љубав. Љубав која не иште своје, не тражи ништа за узврат. Љубав која се само даје. Љубав која произлази из оне жртве Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који се добровољно за нас распео на крсту. И тијело Своје ломи, и крв Своју пролива, у којој и ми, ево, на Светој литурги, испод Голготе његове, скупљамо ту крву у Свету чашу Његову из које нам се Он даје. И ми из ње пијемо и хранимо се Тијелом и Крвљу Његовом и тако се сједињујемо са Њим. Главна и основна функција човјека и потреба човјека, и смисао постојања човјека је задобијање благодати Духа Светога. Благодат Божија, која нам се даје, она извире на многим мјестима овдје, у овоземаљском животу, и сви они који је траже, они ће је и наћи. Сви они који је ишту, даће им се. И свима онима који куцају, отвориће се.“
Отац Синиша подсјећа и да нас је у овоме светоме храму, сабрала благодат Божија која извире из једног дивног светитеља Божијега, из једне личности чудотворне, чудесне, који је својим животом, својом жртвом, задобио љубав Божију.
„И сам се у њу претворивши, и сјединивши се с њом, постао је заједничар са том љубави Божијом у вјечности, непролазној. Живот Светог Луке Кримског је заиста чудесан живот, невјероватан живот. Он је апостол новога доба. И заиста, Свети Лука Кримски је и добио име по Светом апостолу јеванђелисти Луки, од кога је примио чак и исте дарове. У младости својој волио је цртање. Чак је био уписао сликарску академију, умјетничку академију. Био је теолог и духовник, као и апостол Лука. Био је љекар, као апостол Лука. И све га оно красило, као што је и Јеванђелисту светог красило.
Био је најбољи студент и сви су мислили да ће се посветити научном раду, али њега то није занимало. Желио је да буде и поред све своје елоквентности и школованости сеоски љекар, да помаже сиромашнима, болеснима, напуштенима и одбаченима овога свјета. Али знао је млади Валентин Феликсович да, како му је световно име гласило, да ће тамо срести Онога које је најбогатији, најузвишенији, најпаметнији и од кога ће највише научити, а то је Бог, јер Бог у немоћи обитава.
Сав свој живот Христу Богу је предао. Он се жртвује где год стигне. Он сам себе није могао пратити у тој жртви, већ му је само једно било у уму. Како удовољити Богу, како служити народу. И управо је Свети Лука, чувши ове јеванђелске ријечи, које смо мало прије прочитали, да живот свој ко чува овде на земљи, изгубиће га, а ко га не чува, задобиће вјечни живот, усадивши, посјавши их у своје срце, дубоко их зарезао и испунио. Зато се он одлучује да се попне на више љествице духовнога живота, јер је чувши глас Божији, који га је водио, осјетио да треба још више да се посвети духовном животу. И он постаје свештеник, а онда и монах.
Свети Лука Кримски, није остављао свој народ, када је било најтеже. Отварао је храмове Божије, било му је повјерено на дужност већ као архиепископу, и епископу, да брине о храмовима, о пастви Божијој, када је било најтеже. Када нико није смио служити Литургију, он је служио. И не само да је служио, него је учествовао заједно са народом у крвавим борбама за ослобођење, за крст часни и слободу православља. И зато је био и одликован и од овоземаљских институција.
Његов живот је пребогат, у оном правом смислу те ријечи. Препун је Бога, препун је примјера, како ми треба да живимо. И зато, ево, видите сами, и осјетите, да је та велика благодат, која извире из овога светитеља, нас окупила овдје данас. Зато, созерцавајмо живот овога светитеља, јер је пребогат. Толико је за нас користан, толико можемо научити, и свако од нас може наћи по нешто за себе од њега, а све у славу Бога Свевишњега, Свете Тројице, Оца и Сина, и Духа Светога“, закључио је о. Синиша.
На крају Свете литургије служен је акатист Светом Луки кримском. Оци су затим пререзали славски колач и освештали жито посвећено овом светитљу.
Дејан Вукић
