У трећу недјељу Часнога поста, која се назива Крстопоклона, молитвено је било у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. На јутрењу, пред почетак Свете литургије, коју је служило барско свештенство, из Светога олтара изнијет је Часни крст Господњи, који ће на средини храма остати током цијеле наредне седмице на поклоњење и цјеливање вјерноме народу.
Литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, који је поучио сабране да Црква на половини поста износи Часни крст на укрепљење свакоме од нас.
“Ми смо почели овај наш мали и скромни подвиг поста идући ка ономе крајњем циљу, ка крсту и гробу Господњем, гробу из кога је засијао живот вјечни, ка васкрсењу Христовом, које је било и остало централна проповијед Цркве Христове, да прославимо Христово васкрсење које је централни догађај у Божјем домострују спасења људског рода”, казао је прота Слободан.
Подсјетивши да зато и пјевамо данас дивни тропар: Крсту твоме поклањамо се Господе и свето васкрсење твоје славимо, отац је нагласио да се клањамо крсту Христовоме и молимо да нас Господ укријепи у свакоме доброме дијелу у нашој борби за јеванђелски живот, у нашој борби са самим собом:
“Да се изборимо да у нашим душама и срцима усадимо врлине јеванђелске, а да из њих искоријенима сваки гријех, сваку страст која нас удаљава од Господа и која нас удаљава једне од других. На љубав према Богу и на љубав једних према другима подсјећа нас крст Господњи, коме се данас поклањамо”, поручио је прота, истичући да нас вертикала Часног крста подсјећа на нашу љубав и непрестану усмјереност ка небу, ка Богу живоме и на љубав према Њему, а хоризонтала Часног крста на другу заповијест Божију да љубимо једни друге као себе саме.
По његовим ријечима подсјећа нас Часни крст Господњи на богољубље и братољубље, које су највеће Божије заповијести у којима су све остале садржане.
“Цјеливамо Часни крст, цјеливамо пречисте ране Спасове које је нас ради и нашег спасења поднио. Клањамо се великој тајни љубави Божије која је Бога свела на земљу, да би нас људе гријехом отпале од заједнице са Богом поново подигао из блата гријеховнога у које смо пали, и вратио нас у ону првобитну славу који је Господ човјеку од постања свијета намијенио”, бесједио је архијерејски намјесник барски.
Љубав Божија је велика и неописива, неизрецива, и нема људске ријечи, ни мисли којом се љубав Божија може описати:
“А печат те љубави Божије неизрециве јесте управо Часни крст Господњи на коме је Господ за нас раширио своје пречисте руке, пролио своју пречисту крв, којом је нас гријехом упрљане омио и опет за свакога од нас отворио рајске двери. Зато са љубављу данас кличемо Господу, пјевамо у славу Његову, славу Његовог васкрсења. Поклањамо се Часноме крсту чија благодатна сила нека би нас све штитила и кријепила у све дане нашег живота”, казао је на крају свог паастирског слова протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
Весна Девић
