У 33. недјељу по Духовима, 6. фебрауара 2022. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Преподобну Ксенију Римљанску, Светог мученика Вавила и Блажену Ксенију Петроградску, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му архимандрит Мирон, јереји Стефан Миловановић берански парох и Ранко Радоњић острошки служитељ, те јерођакон Роман.
После читања зачала из Светог Јеванђеља о Захеју царинику, сабранима је бесједио о. Стефан.
– Када је Господ долазио у Јерихон, дочекало га је мноштво народа, као и на свим осталим мјестима гдје је долазио, сви су хтјели да виде које тај Господ, шта Он проповиједа, чему Он учи. У то вријеме, Јевреји су се позивали на старозавјетни закон и нису могли да прихвате тако лако да је Господ Син Божији који је дошао да спасе изгубљено. Захеј је био старјешина цариника, а цариници су у то вријеме били људи који су убирали порез од народа да би га давали старјешинама, односно Римљанима. Али су често ти цариници тај порез убирали на лоше начине, недостојне човјека. Када је Захеј, који је био малог раста, али у својој личности висок, чуо да Господ долази, он је хтио да се попне још више од своје личности да види ко је тај Господ, ко је Тај који долази да говори о духовном, о вјечности, о спасењу и покајању. А Захеј је научио само на материјално и да би стекао то материјално, није тражио ни начина ни разлога да увећа своје имућство. Господ је видио у његовом срцу колебање, видоио је са једне стране да тај исти Захеј гледа и са подозрењем на Господа, али са друге стране видио је да му душа тражи право богатство, праву храну и нематеријално имућство – рекао је о. Стефан.
Он је објаснио да је Господ осјетио то колебање Захејево и рекао му да сиђе брзо и да му данас ваља бити у дому његовом.
– Данас ми ваља ући у твоје срце, у одаје твоје, у твоју личност, данас ми ваља зближити се са тобом. И осјетивши ту мисао Христову, те ријечи, Захеј је сишао, дакле покајао се, сишао и примио Господа читавим својим бићем и радовао се. И Господ је заиста сјео са њим, отишао је у његов дом, испуњавајући његов дом радошћу и благодаћу. Данас када слушамо ову свету причи из јеванђеља, ми можемо само да се поистовјетимо с тим људима, који су осуђивали и Захеја и нашег Господа. Данас дајемо себи за право и постављамо категорије у покајању, ко може да се покаје и за кога има спасење, а ко не може. Сјетимо се да је Господ дошао да пронађе и спаси изгубљено. Црква Христова и сами Господ који је дошао и устројио спасење преко своје Цркве, позива сваког човјека не гледајући у том моменту на његова дјела, већ га чека да се покаје, да промијени своје унутрашње осјећање према ближњем и према творевини коју нам је Господ дао и сваки човјек у том тренутку схвати да никакво зло не може донијети добро према другима, већ да нам се може само обити о главу и одаљити нас и од Господа, и од ближњих, и од самих себе – рекао је о. Стефан.
– Бесједећи, о. Стефан је истакао шта је потребно за хватање данашње јеванђељске приче.
– Потребно је да схватимо да човјек који се узда у себе не може никад задобити Царсво, не може никада задобити и познање о ближњем, не може задобити љубав. Али човјек који се узда у Господа, у самога Христа, који је ради нас и нашег спасења дошао и страдао да би се нама опростили гријеси, он може задобити то и много раније. Такво нам је свједочаснтво о Захеју, такво нам је свједочанство о светитељима које прослављамо током читаве године – закључио је о. Стефан.
Сабрани, који су се постом и молитвом припремали, примили су Свето причешће.
Извор: Манастир Острог
