У књизи: „Поетика чистог даха“ професорка Хамовић пише о наивној књижевности Милована Данојлића: песмама и прози које говоре о детињству и завичају као истинским темама његове разнородне и сочне литературе.
Песник је знању и отуђењу модерне поезије супротставио своје „незнање“ и тражење своје поезије у „зечјем уздрхталом стању“, бежању и налажењу онога што и чини целину његовога бића, а то су српски пејзаж, природа и језик.
Наша саговорница је подсетила и на дух и енергију чувених Данојлићевих књига препознатљивог рукописа: „Како спавају трамваји“, „Фуруница-јогуница“, „Родна година“…
Аутор: Спиридон Булатовић
