Господин Дамјанац анализира ширу, сложенију слику околности у којима се налазимо: реч је о „спрези“ страсти, страха и стрепње за опстанак и тражења наде у разним сурогатима који човеку на првом месту олакшавају бол и празнину живљења у атомизованом окружењу.
Задатак психотерапије не би смео бити лечење човека који се „излечен“ по мерилима таквог друштва уклапа у средину која се у зачараном кругу свог нарцизма све више врти у безизлазу…
Аутор: Спиридон Булатовић
