Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 27. avgusta 2023. godine svetu arhijerejsku Liturgiju u crkvi Sabora srpskih svetitelja na Karaburmi. Tom prilikom, patrijarh Porfirije je besedio:
– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, čuli smo jednu dramatičnu priču iz Jevanđelja po Mateju. Na prvi pogled može nam se učiniti da ova priča govori o bogatstvu i siromaštvu, o bogatima i siromašnima i o tome da je onom koji je bogat teško ili gotovo nemoguće da uđe u Carstvo nebesko, što bi onda proiznelo jedan logičan zaključak da onaj koji je siromašan unapred ima obezbeđeno sebi spasenje. Međutim, ova priča nije priča o o bogatima i siromašnima i o tome da se siromašni spasavaju a bogati ne. Ova priča jeste priča o dva načina života vere. Jedan je religijsko-etički i moralistički, a drugi je istinski duhovni način života, autentičan jevanđeljski.
Naime, iz ove priče vidimo da mladić koji je pristupio Gospodu drži spolja zakon, u svemu je čestit, verovatno je i mnogima primer za ugled, on posti, on daje desetak, on se pridržava subote… To je zaista dovoljno da čovek iskaže svoju veru u to da Bog postoji, u to da Boga treba slušati. Međutim, u takvom načinu života skriva se jedna opasnost da čovek pomisli da je dovoljno da se spolja pridržava pravila vere i ispunjavanja zapovesti Božjih i da pomisli da samim tim što posti, što se moli, što čini milostinju, što pomaže drugima… unapred ima zagarantovano spasenje i da ne samo da treba ljudi da ga poštuju i da mu se dive, nego i da sam Bog treba da iskaže u odnosu na njega poštovanje.
Gospod, naravno, ne odbacuje takav način života. Manje-više to je uvod u duhovni život, to je prvi stepen našeg života u Crkvi. Verovatno najveći deo nas pravoslavnih hrišćana živom na tom nivou. Ispunjavamo ili se bar trudimo da ispunjavamo sve ono što od nas traži Jevanđelje i što traže zapovesti Božje, ali u isto vreme imamo paralelan život kada smo izvan hrama Božjeg. Kada smo suočeni sa svetom često ostavljamo svoju veru i svoja pravila po strani i onda pokušavamo da uskladimo svoj način postojanja po pravilima koja diktira ovaj svet, koja diktiraju različite ideologije i ideje, različiti sistemi socijalni, ideološki, politički… Trudimo se da živimo u duhu vremena. Drugim rečima, imamo dvostruki život.
I evo, na pitanje koje je mladić uputio Hristu: Šta da radim da imam život večni? Gospod mu odgovara: Drži ono što od tebe traži Sveto Pismo, drži se onoga što od tebe traže zapovestgi Božje. Međutim, često biva da oni koji su obdareni, koji imaju nekakvo bogatstvo, bilo da je ono materijalno, bilo da je ono u talentima, u uspehu, bilo da je bogatstvo čak u vrlini, dakle, oni koji dostignu vrhnunac u onom što je njihov dar – osećaju na kraju izvesnu prazninu. Postigli su sve u onome na šta su pozvani, sve u onom što je njihov dar bio, dostigli su vrhunac i videli da to nije punoća i da ima dalje. Zato mladić pita Hrista: A šta da činim da imam život večni? I Gospod mu odgovara jednostavno: Sve što imaš prodaj, podeli siromasima i pođi za mnom. Mladić ode tužan, jer nije mogao da se odrekne svog bogatstva, nije mogao da se odrekne onog što je njegov dar, što je njegov imetak, a rekoh da taj imetak ne moraju da budu samo materijalna bogatstva, već može biti i spoljašnja telesna lepota, može biti bilo koja vrsta uspeha, može, dakle, biti i sama vrlina.
Odreći se od onoga što imamo znači razumeti da izvor našeg spasenja, savršenstva i punoće života nije ono što imamo i što smo postigli, nego da izvor svake punoće, lepote, radosti, svetosti, mira i smisla našeg postojanja jeste živi Bog, Isus Hristos. Tek onda kada razumemo da Gospod naš Isus Hristos treba da nam bude na prvom mestu i da nezavisno od okolnosti i nezavisno od ambijenta u kojem živimo, od uslova u kojima živimo, On mora biti temelj našeg postojanja, onda imamo smisao, onda imamo punoću, onda idemo ka savršenstvu, onda sve ono što smo dobili, bez obzira da li smo bogati, manje bogati ili nemamo imetka u bilo čemu, dobija svoju punoću, dobija svoj smisao Gospodom našim Isusom Hristom, jer On je bogatstvo. Onaj koji ima Njega jeste bogat. Onaj koji razume da sve što smo dobili dobili smo da bismo uzvratili Bogu ljubav, da bi to bio prostor našeg upoznavanja i spoznaje Hrista i iskazivanja zajednice sa Njim i kroz Njega i preko Njega sa drugima, onaj koji to razume ide ka savršenstvu!
Neka bi zato Gospod, braćo i sestre, dao da uvek budemo bogati Hristom i onda kada imamo mnogo i kada imamo malo, samo tada bićemo bogati. Međutim, kada nismo bogati Hristom ma koliko imali na kraju ćemo osiromašiti. Zato i bogatstvo, odnosno siromaštvo, dobija svoj smisao našim unutrašnjim odnosom prema njemu. Neka bi Gospod dao da budemo bogati Hristom, jer onda ćemo moći da idemo ka savršenstvu i slavimo Njega, Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova, amin.
