Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 12. јула 2023. године, на празник Светих апостола Петра и Павла, светом Литургијом у знаменитом топчидерском храму посвећеном тим дивним проповедницима Јеванђаља.
Благочестивом народу сабраном у задужбини кнеза Милоша Обреновића, чија су звона својевремено објавила слободу и независност Србије после хатишерифа из 1830. године, беседио је патријарх Порфирије:
– Нека је срећан и благословен данашњи дан! Нека је срећан празник! Славимо данас Свете апостоле Петра и Павла, браћо и сестре. Славимо двојицу апостола који су једно, једно у Христу. Они јесу различити, али имају исти повод, исти разлог и исти циљ и то их чини да јесу једно. Ми знамо да смо створени по слици и прилици Божјој, да смо иконе Божје. То значи да смо у тој главној тачки једно. Створени смо да будемо једно. Један смо и јединствен људски род, а у исто време знамо да је свако различит. Имамо сви један те исти печат Христов, али исто тако имамо и свако свој непоновљиви печат. То јединство и различитост су нам дати да градимо заједницу, да градимо заједницу са Богом и међусобно. Дато нам је да будемо једно у Христу, једна Црква, један људски род. И као што су апостоли Петар и Павле једно у Христу, и као што су запечатили једно Христовим печатом, тако и свако од њих има своје посебне и личне дарове.
Међутим, то што имају исти циљ без обзира што имају различите дарове, као и што на основу тих различитих дарова понекад не само мисле различито него мисле и супротно један другоме, чини да темељ њиховог живота буде смирење, да темељ њиховог живота буде крст. Циљ је да буду једно у Христу. Бити једно у Христу, често говоримо, подразумева љубав. Међутим, та љубав није напросто обична емоција. Не тиче се онога шта ко од нас осећа према другоме, него јесте пре свега крст који подразумева жртву, који подразумева одрицање, који подразумева поверење најпре у Бога, а онда поверење једних према другима. Та љубав подразумева стрпљење и трпљење, да трпимо и да се стрпимо, да у том трпљењу и стрпљењу може, кад то хоће и кад треба, да дејствује благодат Божја како би управо то што имамо исте разлоге и исти циљ учинила да кроз поверење и трпљење можемо да будемо једно. Бити једно у Христу не значи бити истоветан. Напротив, значи по сваку цену развити свој таленат и свој дар. Другим речима бити различит, али са крајњим циљем да будемо једно, да будемо једно у Христу. То важи и за један народ, народ Божји, народ Христов. То важи за све оне који имају Јеванђеље као правило, као смисао свог живота, као смисао вредности по коме се живи.
Често се сусрећемо са онима који би да хипертрофирају оно што је њихов посебан дар. Онда инсистирају на ономе што је најсветије, што је од Бога даровано и дато, на слободи, али не на слободи која подразумева управо тај унутарњи преображај који подразумева поверење, која подразумева стрпљење, која подразумева одрицање од наметања своје острашћене воље, своје посветовњачене воље и свог посветовњаченог живота, која не подразумева распеће него подразумева огољену, индивидуалистичку, појединачну слободу која није ништа друго до манифестације самољубља, гордости, потребе да нам се диве и да нам аплаудирају, потребе да пошто-пото буде воља моја, а не воља Божја. Оче наш, да буде воља Твоја! То да буде воља Твоја подразумева љубав, веру, поверење, смирење, стрпљење Светих апостола Петра и Павла. По свему различити, по пореклу, по месту одрастања, по образовању, по занимању, један на први поглед неук, без великог образовања, а други са веома високим образовањем. Путник из далека долази у Јерусалим. Живи у простору у којем владају многобожачке идеје и многобожачка мисао, а заједно, јер су једно у Христу, јер су једно у вери, једно у поверењу, стрпљењу и трпљењем међусобном и заједно чине Цркву. Заједно, јер их обједињује исти циљ, а то је спасење у Христу. Дејствују на различите начине, а потпуно исте.
Зато, браћо и сестре, нека би Господ дао да пре свега имамо поверења и вере о којима говори и које исповеда Свети апостол Петар. Ти си син Бога живога – то не може доћи од нас, из људи, то не зависи од нас. Од нас зависи да ли имамо смирења и поверења у Бога или верујемо у то да ми можемо чинити чуда и решавати и личне, и локалне, и регионалне, и глобалне проблеме. Ми их можемо решавати ако пустимо благодат Божју да дејствује кроз нас и онда учинимо све што је до нас, али мора постојати вера и поверење. Вера јесте темељ Цркве којој ни врата пакла неће одолети. То је вера Светих апостола Петра и Павла. Дакле, да будемо једно, али не у било чему, него у Христу, у вери, у Цркви. Тада ћемо бити једно у свему. Ако не буде тако, ма колико се трудили да будемо заједница, да будемо једно, да остварујемо циљеве који се тичу нас појединачно и свих нас заједно, макар и било успеха на почетку, биће то само привремено и наизглед, јер то ће бити сигуран пут у пропаст.
Дај, Господе, вере, љубави и наде Светих апостола Петра и Павла да бисмо онда њих препознали као своје апостоле, а и ми могли да будемо апостоли речи Христове како бисмо онда сви заједно могли да славимо Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин!
Извор: СПЦ
