На свечаности одржаној 21. децембра 2023. године у Библиотеци Савеза слепих Србије, Његовој светости Патријарху српском г. Порфирију уручена је захвалница Савеза слепих Србије за подршку том удружењу које окупља преко дванаест хиљада слепих и слабовидих особа у нашој земљи.
Примајући признање из руку председника Савеза слепих Србије г. Милана Стошића, Његова светост је истакао да су уручена признања пре свега „израз љубави према нашој Цркви, а онда и израз поштовања моје маленкости.“ Патријарх је обраћајући се окупљенима појаснио да у Јеванђељу стоји да смо једни другима дужни љубав, те да ако је нешто било добро у односу Цркве према Савезу слепих Србије, онда је то пре свега Божје дело, а не наше.
– Дуг нам је да чинимо љубав, а кад тај дуг остварујемо онда је Бог међу нама – појаснио је Светејши и нагласио да независно од наших физиолошких претпоставки, капацитета и могућности, независно од физичких сподобности које имамо, када говоримо о ономе што је најважније и суштински орган сваког човека, морамо подвући реч љубав. – Љубав је орган, метод и начин који нам нуди знање, који нас води у спознају. Онај који је лишен љубави или који има дефицит љубави, тај је напросто лишен и могућности да дође до истинских увида и спознаје по било којој теми, појаснио је Патријарх Порфирије.
Његова светост је истакао да је у пријатним и пријатељским сусретима са људима из савеза сусрео оне који неупоредиво шире, узвишеније и дубље спознају суштину, чак и од људи који имају капацитет спољашњег гледања, управо зато што је главни орган гледања љубав према другом, а не само физиолошки вид. На крају, Патријарх је благословио све напоре и рад људи из Савеза слепих Србије, очински их подсећајући да је најважније и најсуштинскије гледање – гледање срцем, гледање љубављу, „јер је то компас који ће нам осигурати сигуран пут и оспособити нас да никада и нигде не залутамо“.
Беседа Његове светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 21. децембра 2023. године приликом доделе захвалнице Савеза слепих Србије
Признање која сте нам данас уручили израз су ваше љубави пре свега према нашој Цркви, а онда и поштовања моје маленкости. У Јеванђељу стоји да смо једни другима дужни љубав, тако да ако постоји ишта што смо и ми учинили као допринос вашем Савезу онда је то са једне стране израз наше обавезе, али још више, и пре свега и изнад свега, ако је нешто у томе било добро онда је то Божје, а не наше. За сваког од нас треба да важи, или да се бар трудимо да будемо на тој смерници, а то је да ако има ишта добро што мислимо, говоримо и чинимо онда је то од Бога. Онда када је добро одсутно из наших мисли, из наших речи и из наших поступака онда је то засигурно од нас. Дуг нам је да чинимо љубав, а кад тај дуг остварујемо онда је Бог међу нама.
У исто време независно од наших физиолошких претпоставки, капацитета и могућности, независно од физичке сподобности које имамо, када говоримо о ономе што је најважније и суштински орган сваког човека морамо подвући безброј пута реч љубав. Љубав је орган, метод и начин који нам нуди знање, који нас води у спознају. Онај који је лишен љубави или који има дефицит љубави, тај напросто је лишен и могућности и да дође до истинских увида и спознаје по било којој теми. Наравно, када говоримо о љубави ми не говоримо о једној константи која се може сама по себи постићи, него о динамици нашег унутарњег живота. Имати љубав значи чезнути за љубављу и трудити се, поред свих својих слабости колико год да је то могуће, да испуњавамо дуг љубави.
Посебно бих подвукао, оно што сам говорио у другој прилици када смо се срели, да је љубав, поред тога што је орган спознаје, и орган синонима спознаје виђења. Види онај који се труди да има љубави, а онај који бира за циљ свог живота да све њему служи, онај који нема простора у својој души за другог човека, онај који је затрован самољубљем и егоизмом, он има помрачен вид. И ма колико му било физиолошко око бистро, ми са пуним правом и у најдубљој суштини можемо рећи да је он лишен вида, јер ми видимо љубављу, али не само оно што су обриси, што је форма, што је спољашње, него љубављу имамо увид у саму суштину постојања, у смисао живота. Љубављу према другом човеку, али и према Богу, ми отварамо своју душу и своје срце тако да оно може у себи да смести сваког човека, али и читаву творевину. Зато у сусрету са члановима овог Савеза са дубоким ганућем морам да кажем да сам срео много много више људи који неупоредиво дубље, више и шире виде, имају неупоредиво ширу, узвишенију и дубљу спознају онога што је суштина и смисао постојања од многих и многих који имају капацитет и способност спољашњег гледања.
Нека све вас Господ благослови, нека благослови ваше напоре и трудове и да вама и свима нама подари то најважније и најсуштинскије гледање, гледање срцем, гледање љубављу, јер је то компас који ће нам осигурати сигуран пут и оспособити нас да никада и нигде не залутамо. Нека су вам срећни предстојећи празници и благословена Нова година, али и празник Рођења Христовог. Живели на много година!
Извор: СПЦ
