Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије састао се данас са Председником Србије Александром Вучићем у Патријаршији Српској, а теме сусрета су 80 година од оснивања система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу и обнове спомен комплекса Манастира Јасеновац. Састанку су присуствовали Преосвећени Епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк) и в.д. директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић, известио је репортер Радија Слово љубве Марко Весић. Након сусрета саговорници су се обратили медијима.
„Навршава се 80 година од стварања најмонтруозније фабрике смрти у Европи, система логора Јасеновац. Србија и Република Српска заједнички раде на јачању културе памћења. Чинимо све да не буду заборављене јасеновачке жртве и тражимо начине како држава може да помогне Српској Православној Цркви у целом процесу као и о другим важним питањима“, рекао је председник Вучић.
„Данас смо коначно постигли договор и преносим потврду и г. Милорада Додика да заједно учествујемо у изградњи центра који би требао да буде свесрпско светилиште на најтужнијем месту у Доњој Градини, у Републици Српској, да подигнемо велики меморијални центар и да подсетимо на све друге злочине почињене над нашим народом, а на територијама које данас нису под контролом српског народа“, рекао је председник Србије. „Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Уложиће се велики новац у изградњу тог меморијалног центра: 80 одсто Србија и 20 одсто Република Српска“, рекао је председник Вучић.
Епископ пакрачко-славонски г. Јован је укратко говорио о мученичкој историји самог манастира у Јасеновцу: „Најзначајнији и највећи догађај од ослобађања логора, тј. пробоја логораша, јер Јасеновац нико никад ослободио није, које се десило 22. априла 1945. године. након тога најзначајније што се десило у Јасеновцу јесте освећење обновљене, много мање, много убогије Цркве у Јасеновцу, које се десило септрембра 1984. године, када је Патријарх Герман са још двојицом будућих патријараха и петорицом архијереја и освештао тај храм и изговорио речи које одређују наш однос према Јасеновцу и свему што се у њему збивало а то је да „праштати морамо али не смемо заборавити“, истакавши том приликом да је сам храм прва жртва логора: „Двехиљадите године владика Сава је тај манастир, мој претходник, прогласио за манастир. И ево сада ми смо на новом прагу, када са огромном љубављу и помоћи Републике Србије и њене владе, први пут у историји, јер нажалост оно што је манастир запамтио је преко тридесет година спречавања да се подигне храм који је био прва жртва Јасеновца. Јер први логораши су имали први задатак да сруше огромни, прелепи храм који је некад био у Јасеновцу. Значи после тридесет година је тај храм добио дозволу за обнављање, а после четрдесет година је тај храм подигну, па је и он у својој обнови био храм мученик. И сада тај храм ће коначно постати манастир са свим оним што манастиру треба. Да би се у њему Богу молило, да би се кадили гробови мученика, да би примали све оне који долазе, и то је најважније, долазе да се поклоне сјенима мученика и да их прославе.“
На крају владика Јован се заблагодарио на труду „господину председнику и Његовој Светости који од првог дана, и као Митрополит загребачки, и као Патријарх српски, прво што је урадио дошао је свом народу на Банији и дошао је у Јасеновац показујући да је прави наследник Патријарха Германа и носилац његове поруке незаборава и поруке праштања.“
Његова Светост је, говорећи о Јасеновцу, између осталог казао да кроз молитвено памћење лечимо своје ране и, молећи се свагда Богу за све људе, молимо се да се то никада и нигде не понови.
„Сећање на прошлост је сећање на будућност, на то због чега смо створени. Ко нема сећање на то зашта нас је Бог створио, а рећи ћу реч богословску, створио нас је да учествујемо у свему ономе што је Његово, да будемо Њему подобни, ко нема ту врсту сећања и молитвеног обраћања Богу у том кључу, тај не може поштовати себе, тај не може препознати другог и отуда реке мржње сусрећемо на свакој страни света. Помен, сећање, памћење – јесте молитва – и то чини Манастир са својим монахињама, али у исто време да се то памћење никада не претвори у злопамћење, него да кроз молитвено памћење лечимо своје ране и истовремено, кроз молитву, обраћајући се Богу увек и свагда молећи се за све људе, молимо се да се то никоме и никада и нигде не понови.
Велика је то ствар, а Бог зна зашто је то баш тако, да имамо Манастир у Јасеновцу, да, ако Бог да, имамо Меморијални центар, светилиште, на другој страни обале реке, преко пута Манастира, и наравно да имамо Музеј жртаава геноцида, јер то чини сваки зрео народ у односу на себе, показујући поштовање и самоспознају, поштовање према себи и према своме. Јер без те претпоставке апсолутно није могуће не само препознати и поштовати другога него начинити и први корак у односу на њега.
Зато, радујући се што смо се данас састали, још више се радујем што смо сагласни око свега онога што треба чинити у будућности, уз, још једанпут, захвалност на свему што људи који су овде са мном присутни, господин председник Републике Србије Александар Вучић, мој брат Владика Јован епископ славонски и пакрачки и господин директор Музеја жртава геноцида г. Ристић, још једанпут захваљујем се на свему и нека Бог да снаге да још више и ефикасније чинимо све што је у овом кључу, јер је то један од снажних и великих покрета, широких и ефикасних путева, да градимо добро, да градимо мир, баш речима патријарха Германа, памтимо, не заборављамо, али увек хоћемо и желимо да праштамо свима, као што и друге молимо да праштају на свему у чему ми нисмо били људи у односу на њих“, рекао је Патријарх српски г. Порфирије.
Извор: Радио Слово љубве
Фото: Марко Весић
