Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 27. marta 2022. godine, u Krstopoklonu nedelju, svetom Liturgijom u hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu.
Sasluživali su protojereji-stavrofori Branko Mitrović i Milan Vilenica, jereji Aleksandar Jovanović i Marko Liberato-Vlačić i đakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Stevan Jovanović. Tom prilikom Njegova Svetost Patrijarh je besedio:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, radujem se što sam danas ovde sa vama i što imam priliku da se zajedno Bogu molimo i da služimo svetu Liturgiju koja je po svojoj prirodi prisustvo Carstva nebeskog i neprestano posadašnjavanje domostroja spasenja. Drugim rečima, učestvujući u svetoj Liturgiji mi kroz sveto Pričešće učestvujemo u svemu onome što je Hristovo.
Evo nas u trećoj nedelji posta, posta koji je priprema za najveći i najradosniji praznik naše Crkve i naše vere, priprema za praznik Vaskrsenja Hristovog. Crkva je ustanovila da se pred sve velike praznike pripremamo postom. Mi dobro znamo da je post podvig, da je post vežba koja je nama neophodna, da to nije nešto što je spolja došlo i što nam je na silu nametnuto, nego poznavajući dušu i prirodu ljudsku Crkva je ustanovila post sagledavajući nas iznutra. Zašto? Zato što post ima za cilj ne pre svega da se odričemo onoga što je deo naše prirode, nego da se odričemo svega što smo veštački uneli u svoj život i učinili to što je veštačko i manje vredno od čoveka da vlada nama. Otuda i ono protiv čega se u toku posta borimo, jeste nešto što narušava našu prirodu, što otežava naš duhovni život, što nas muči, što vlada našim srcem i našim umom i ne da nam da slobodno dišemo i slobodno živimo kao ikone Božje.
Druga strana posta je da kad deblokiramo sebe, svoje srce, svoju dušu, svoj um i čitavo svoje biće od svega što nas sputava da slobodno duhovno hodimo i živimo, onda imamo za cilj ono što je zadato i prilikom samog stvaranja čoveka, a to je da se upodobljavamo Bogu, da razvijamo dobro u sebi, da negujemo vrlinu, da sve ono što je Bog u nama dobro stvorio mi ljubavlju prema Bogu umnožavamo i da tako zapravo rastemo. Na taj način možemo da razumemo šta je smisao našeg postojanja i da očistivši sebe možemo da posvedočimo Hrista ljubavlju. Budući da hrišćanski život nije nimalo jednostavan i lak, to mi svi znamo, izboriti se i za najmanje dobro u svom životu jeste komplikovano. Ponekad kada nam uspe da napravimo jedan, dva, tri koraka vrlo brzo sa svake strane nam prete opasnosti koje hoće da nas survaju ne samo na početnu tačku nego i mnogo dublje od onoga što smo prethodno imali.
Crkva u toku Vaskršnjeg posta, budući da je svaku nedelju posvetila nekoj temi, ovu nedelju posvećuje temi krsta, tj. krst postavlja u središte posta ukazujući da je krst ona snaga koju treba da unosimo u sebe. Gospod jasno kaže: Ko hoće da ide za mnom, neka uzme krst svoj (Mk. 9,34).. Neka se odrekne sebe! Ovim rečima Gospod nije hteo da stvara ideološke sledbenike, poslušnike, pokorne koji će pratiti Njegovu ideju i poći za Njim. Nije ovde Gospod mislio na spoljašnje uzimanje krsta i nije mislio na određene periode u našem životu, nego je pre svega ciljao i gledao na naše unutrašnje stanje, unutrašnje biće. On je nama poručio da naš životni stav treba da bude opredeljenje za Hrista i život sa Hristom, život u Hristu. Ne da idemo za Njim kao za nekim ovosvetskim vođom nego da čitav naš način postojanja treba da bude sa Hristom, da sve ono što jesmo i što imamo utemeljimo na Hristu, da našu ljubav prema bližnjima, prema tvorevini Božjoj ojačamo ljubavlju prema Hristu, da nam Hristos bude na prvom mestu. To znači uzeti krst svoj i poći za Njim, Njega da postavimo da bude početak i kraj, da bude temelj našeg postojanja. Kada je to tako onda sve ostalo treba da bude osmišljeno i prožeto Hristom. Dakle, uzeti svoj krst i poći za Hristom znači uzeti Hrista u svoje srce, u svoju dušu, u sebe, poistovetiti sebe sa Hristom i onda primiti sve ono što od Njega dolazi kao izraz ljubavi Njegove i dara Njegovog.
Gospod kad kaže: Uzmi krst svoj znači: Uzmi i svoju teškoću, i muku, ali i svoju radost. Međutim, nigde nam nije rekao da će naš život biti ispunjen uživanjem, da će naš život biti ispunjen komforom, da će cilj našeg života biti da nas ljudi slave i veličaju. Nigde, dakle, Gospod u Jevanđelju nije rekao: Kad pođete za mnom, vi ćete biti proslavljani od ljudi, vi ćete imati sve što poželite i nećete imati problema. Nigde! On je i pre nego što je uputio Reč svoju nama pretrpeo isključivo i samo prezir, odbacivanje i, naravno, stradanje i smrt. Pokazao je da Njegovo prisustvo – jer je to prisustvo istine, prisustvo svetla u našem životu – osvetljava svaku stranputicu, sve ono što je pogrešno i u našem životu, ali i u životu svakog čoveka.
Prisustvo Hrista u svetu i Njegovo Jevanđelje kao svojevrsni sistem vrednosti i poredak svojim prisustvom razobličava svaki drugi poredak, dovodi u pitanje svaki drugi poredak koji ima za cilj pojedinačni i lični interes, nametanje sebe, porobljavanje ljudskih duša. Otuda je svet prezreo Hrista i otuda moramo znati da svet nikada neće ni nas prihvatati ukoliko smo istinski i autentični sledbenici Hristovi, istinski hrišćani, ukoliko se trudimo da čitav naš život bude osmišljen ljubavlju Hristovom, da bude proveravan zapovestima Njegovim, jer što više jesmo u Hristu i što više živimo čestitim i hrišćanskim životom utoliko više smetamo onima koji hoće da izvrnu ruglu sve ono što je autentična, istinska priroda čoveka, sve ono na šta nas je Bog pozvao. Zato, braćo i sestre, ne treba da nas čudi i u naše dane što će nas klevetati, što će izmišljati laži na nas, što će nas progoniti. To ne treba da nas brine, već treba da nas podstakne samo na molitvu za takve i na saosećanje sa njima, ali u isto vreme treba da bude podstrek za preispitivanje sebe da li smo zaista svoj krst uzeli, da li smo uzeli svoj krst i pošli za Hristom.
Neka bi Gospod dao da uvek znamo da ćemo izgubiti i sebe i sve što imamo ukoliko se odričemo krsta Hristovog, jer krst Hristov nosi u sebi tajnu vaskrsenja i pobede nad svakim zlom. Neka bi Gospod, dakle, dao i nama da i mi svoj krst i sve ono što jesmo sjedinimo sa krstom Hristovim, jer onda će ovaj naš put, put posta, imati smisla i pomoći nam zaista da na dan Vaskrsenja, praznika Vaskrsenja, ugledamo pobedu Sina Božjeg, Raspetog ali i Vaskrslog, i da ta Njegova pobeda bude i naša pobeda. Njemu neka je slava sada i uvek i u vekove vekova. Amin!
Izvor: SPC
