Značajna godišnjica, koju će Srpska pravoslavna Crkva ovog leta blagosti Gospodnje dostojno, svenarodno i mnoštvom prigodnih manifestacija proslaviti, sabrala je 20. septembra 2025. godine mnogobrojni verni narod i srpske arhijereje predvođene Svetejšim Patrijarhom g. Porfirijem u drevni manastir Mesić u Banatu.
Proslava osam vekova svete obitelji mesićke krunisana je Svetom Liturgijom kojom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, uz sasluženje visokopreosvećene i preosvećene gospode arhijereja: budimskog Lukijana, banatskog Nikanora, srednjezapadnoameričkog Longina i osečkopoljskog i baranjskog Heruvima.
Beseda Svetejšeg Patrijarha po čitanju jevanđeljskog začala ostaće zabeležena kao još jedan dirljiv primer očinskog poziva rodu srpskom da se ugleda na svoje svete pretke, koji su pre osam vekova potvrdili svoje opredeljenje za zakon Božji, zakon jevanđeljski, zakon ljubavi prema Bogu i prema bližnjem:
– Neka zakon Božji bude temelj našeg postojanja, neka Jevanđelje Hristovo i reč ljubavi bude naš temelj i osnova na kojoj živimo i na kojoj razvijamo sva druga pravila i sve druge zakone. O tome, braćo i sestre, svedoči ova svetinja. Osam vekova na ovom mestu postoji i upravo po blagoslovu Svetog Save – kada je podignuta ova svetinja i kada je ovde došao monah sa Svete Gore da upravlja njom – od tada i na ovim prostorima, kao i svugde gde god se nalazimo, zakon Hristov jeste zakon po kojim živimo. Sabrali smo se ovde u ovoj drevnoj svetinji u Banatu da proslavimo ime Božje i da slaveći ime Božje potvrdimo, pokažemo i projavimo da smo telo Hristovo, da smo jedna Crva, da smo jedan i jedinstven narod Božji, da pripadamo jednoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi, koja za svoju glavu ima Gospoda Hrista – a to znači: čim je jedna glava, jedno je i telo – da smo svi samim tim jedno sa svakim čovekom koji je kršten ime Oca i Sina i Svetoga Duha na pravoslavan način. I slava Bogu, ova svetinja svedoči ne samo da smo kršteni kao pravoslavni hrišćani, nego da smo već evo osam vekova na ovom prostoru na pravoslavan način slavili ime Božje, da smo se sabirali u hramovima Božjim, da smo se u njima Bogu obraćali za pomoć, za blagodat i blagoslov Njegov, da smo tu sebe preispitivali i ogledali se u licu Hristovom, odmeravali i procenjivali da li smo na putu Božjem ili skrećemo sa Njega. Već osam vekova ova svetinja ovde stoji i svedoči da smo mi, Srbi, pravoslavni hrišćani. Ova svetinja svedoči da smo se opredelili za zakon Božji, a ne za život po zakonu ljudskom.
Podsećajući da pod kapom nebeskom postoje samo dva zakona po kojima se može upravljati život svakog pojedinca, ali i život jednog naroda, Svetejši Patrijarh je kazao da je zakon ljudski relativan i prolazan, da se tiče interesa pojedinaca ili grupa, da ne misli o celini uvek i na svakom mestu, a samim tim da ne donosi dobro uvek svakom i na svakom mestu:
– Ali postoji i zakon Božji, koji je večan, koji je nama Bogom otkriven u Sinu Božjem, u Hristu. Za nas, Srbe, pravoslavne hrišćane, to je zakon Jevanđelja. Zakon Jevanđelja jeste upisana reč Božja. To je zakon ljubavi prema Bogu čitavim i svojim bićem, ali i prema bližnjem kao prema samom sebi. To je zakon milosrđa i praštanja. To je zakon razumevanja i pokajanja. Jednom rečju, braćo i sestre, to je zakon koji nas vodi u Carstvo Božje, zakon spasenja, ali i zakon koji, kad njim živimo, čini da budemo ispunjeni punoćom radosti, lepotom i smislom. To je, braćo i sestre, zakon Hristov za koji smo se mi opredelili u ličnosti svetitelja Božjeg, svetitelja Save.
– Dakle, zakon Hristov jeste zakon po kojim živimo. A Gospod u današnjem Jevanđelju podseća da ćemo biti odbacivani, da ćemo biti kritikovani, prezirani, ponižavani, progonjeni ne zato što sami po sebi mi izazivamo takve stavove nekih u odnosu na nas, nego zbog toga što smo se opredelili za ime Hristovo, a Njega su gonili jer su hteli ne zakon Božji, nego zakon ljudski. I mnogima, koji se opredeljuju za zakon ovog sveta, za zakon palog čoveka, za zakon interesa, za zakon privremenog uspeha, a nisu te zakone proverili Jevanđeljem Hristovim, njima će smetati Hristos, njima će smetati Jevanđelje, jer ih ono proziva, razobličava ih. Takvima će onda smetati i naše ime, smetaćemo im mi jer se opredeljujemo za zakon Hristov – upozorio je Svetejši, a zatim naglasio:
– Mi znamo da je Gospod naš Krst postavio kao naše znamenje, da je On raspet ne da bi ostao na tom Krstu poražen, nego bi da bi Krstom porazio smrt, da bi Krstom porazivši smrt vaskrsao i doneo pobedu, pobedu smisla, pobedu ljubavi, pobedu večnosti, pobedu života, pobedu nad đavolom, grehom i smrću.
Na kraju očinske pouke, Patrijarh je zaključio:
– Zato, braćo i sestre, naše je da slavimo ime Hristovo, da radimo svoj posao, da idemo svojim putem i da se ne osvrćemo na to šta će drugi reći, da se ne osvrćemo na to šta će nam drugi učiniti, nego da se uvek trudimo da, poštujući reči Jevanđelja, mislimo o tome šta mi drugima činimo, jer sve što činimo – činimo drugima kao bližnjima, ali u isto vreme i pre svega činimo to Hristu. Neka bi Gospod dao se, kao što su se naši preci pre osam vekova ovde sabrali i kroz sva vremena do naših vremena sabirali, mi uvek ovde okupljamo i uvek opredeljujemo za reč Hristovu, za zakon Hristov, za zakon Boga živoga. Neka je slava Njemu, Trojedinom Bogu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Nakon Svete Liturgije usledio je kulturno-umetnički program, koji je otvoren nadahnutom besedom Mitropolita Nikanora. Visokopreosvećeni je zahvalio svima, posebno Patrijarhu, i istakao da ako čuvamo svetinje – one čuvaju nas. Mitropolit banatski uručio je orden Svetog Teodora Vršačkog Eparhije banatske Grozdani Milenkov i Miroslavu Rnjaku, za zasluge i delatnu ljubav prema Crkvi.
Manastir Mesić je jedna od najznačajnijih svetinja u Banatu. Najstarija predanja navode učenike Ćirila i Metodije kao osnivače manastira. Postoje zapisi da Mesić osniva 1225. godine Arsenije Bogdanović Hilandarac, koga je lično Sv. Sava postavio za igumana. U današnjem obliku podigao ga je despot Jovan Branković krajem XV veka, a u svim istorijskim izvorima pominje se kao duhovno i kulturno središte Srba u ovom kraju. Čuven je po živopisima i vrednim rukopisima, i predstavlja živo monaško središte i mesto hodočašća brojnih vernika.
Izvor: Radio Slovoljubve & TV Hram
Foto: TV Hram
