Povodom Dana sećanja na žrtve NATO agresije, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 24. marta 2025. godine na aerodromu Pukovnik-pilot Milenko Pavlović u Batajnici pomen postradalima u bombardovanju naše zemlje pre 26 godina. U nastavku donosimo besedu Njegove Svetosti Patrijarha:
U ime Oca, Sina i Svetoga Duha.
Draga duhovna deco, braćo i sestre,
Uvek se, u ovakvim trenucima sećanja na gorke epizode naše mnogostradalne istorije, koja je od vremena propasti Carstva srpskog pa do naših dana imala vrlo kratke vremenske intervale mira i blagostanja, teško osmeljujemo da govorimo. To je ono turobno osećanje kad nam nedostaje rêči i manjka mudrosti da išta kažemo, a činjenice ne dopuštaju da ćutimo. Tada nam neodoljivo u pamet naviru reči starozavetnog proroka i cara Davida, koji je s bolom pevao o sebi i stradanju svog naroda rečima: Zbog tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje (Ps 44, 22). Kao da je govorio o istoriji srpskog pravoslavnog naroda u 20. veku, a ne o jevrejskom narodu hiljadu godina pre Hrista.
A ako ćemo ozbiljnije pristupiti fenomenu rata, nije li on Kainovim bratoubistvom postao tragični model komunikacije među ljudima, kako pojedincima tako i narodima i državama. Srpski narod je zbog konstantnih neprijateljskih pretnji po opstanak, na prostoru koji mu je Bog podario, sudbonosno progovorio ustima besmrtnog Njegoša: Krst nositi, nama je suđeno! i: Vaskrsenja ne biva bez smrti, čime je konstatovao sve što je bilo pre njega, ali i najavio buduće. To nam ustvari otkriva da je David, govoreći o sebi i svojima, ustvari pripovedao o svakome od nas, i kao pojedincu i kao narodu.
I kako da normalnog čoveka ne hvata strah kad vidi koliko se, samo u ovom trenutku, vodi krvavih ratova u svetu. Atmosfera zemlje, što je poražavajuće za sve nas, zasićena je mirisom ljudske krvi. Svetska javnost svakodnevno je zasuta vestima o istrebljujućim bratoubilačkim sukobima. Crni oblaci mržnje među ljudima skrivaju od naših pogleda nebesku Svetlost i blagoslov prisustva drugog čoveka u našem životu. Vesti o hiljadama nevino ubijenih, dece, žena i staraca, onih koji su upućeni na front, neposredno nas stavljaju pred lice tragične stvarnosti ovoga sveta i nameću pitanje: Zašto smo se kao ljudi rodili? Čemu uopšte ljudski život ako ga gubimo na ovakav način? I zbog kakvih vrednosti ga? Zar se i mi koji večeras stojimo ovde u Batajnici nismo mogli naći na mestu trogodišnje Milice Rakić i pilota pukovnika Milenka Pavlovića, koji su zbog bahatosti moćnih ovoga sveta okončali svoj ovozemaljski život nepravedno?! Svako od njih je, na svoj način, postao sinonim za nevinu žrtvu prinetu na oltar slobode našeg naroda i za mir u nama i među nama.
Krvavi bombarderski pir koji je nad našom otadžbinom i narodom sproveden, kako se slučajno ne bi desilo da Srbi u miru dočekaju novo stoleće i milenijum, razotkrio je i naša lica i lica naših tirana i dušmana. Kao kršteni narod taj zločinački akt, na jedan teži način, vratio nas je sebi i uputio Bogu i bližnjima kao vrednostima koje ne smeju biti dovedene u pitanje. Tada smo, kao retko kad, mogli da se posvetimo razumevanju i usvajanju reči Hristovih: Ljubi bližnjeg svoga, pa i dalje i dublje od toga: Ljubite neprijatelje svoje. I večeras iste zapovesti o ljubavi dozivamo u sećanje i u naša srca.
Mi, nažalost, znamo da je retko ko među nama sposoban da voli neprijatelje. To mogu samo ohristovljeni ljudi Božji, svetitelji Božji. Ipak, baš zbog toga, na današnji dan osećam dužnost i odgovornost da sa trona Svetog Save pozovem sve njegove duhovne potomke, sve nas, da imajući u vidu svete reči Hristove Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe ne postupimo njima sasvim suprotno, te izaberemo kao pravilo svog života svepogubni princip Mrzi bližnjega svoga. Jer mržnja rađa mržnju i sve bez izuzetka uvodi u vrzino kolo mržnje i spiralu zla u kojem svi postajemo gubitnici. Da među nama ne postane modus vivendi: Ako ne eliminišem ili unuštim ja tebe ti ćeš eliminisati ili uništiti mene.
Braćo i sestre, Gospod nas poziva da svi jedno budemo. Dakle, poručuje nam da smo potrebni jedni drugima, da praštamo i tražimo oproštaj jedni od drugih, da dopustimo drugome da postoji pored nas, da vidimo u bližnjem ikonu Božju, odnosno svoga večnog saputnika i brata. U tom ključu treba razumeti reči Gospoda našeg Isusa Hrista kojima On počinje svoju spasiteljsku misiju: Pokajte se, jer se približi Carstvo nebesko.
Pokajanje treba da bude naš put i naš izbor, jer pokajanje je približavanje Bogu i približavanje jedni drugima, pokajanje je obnova i preobražaj bez kojega nema izbavljenja; ,,izbavljenjaˮ od najstrašnijih među svim prokletstvima čovekovim – mržnje i rata; mržnje i rata u sebi i mržnje i rata među nama. Pokajanje za nas ne znači ništa drugo nego da čitavo svoje biće, kolenopreklono, neprestanom molitvom okrenemo Bogu, da svoja srca posvetimo dobru, lepoti, milosrđu, smirenju, krotosti, plemenitosti, radosti, svakoj vrlini, punoći, ljubavi i miru kao Bogom blagoslovenom smislu života. Jednom rečju, da svako od nas bude bolji da bi nam svima bilo bolje. Zato neka mir i ljubav u nama i među nama bude neodstupni i nepokolebivi životni program i cilj. To mora biti naš izbor ako želimo da se i dalje nazivamo i budemo deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara, najsjajnijeg svetog ratnika iz roda našega. Samo tada, kao pojedince i kao narod, Bog nas neće ostaviti bez odgovora, bez svoje pomoći i bez svoga svetoga blagoslova.
Zato odbacujući svaku mržnju u sebi i izvan sebe, naše obraćanje pretvaramo u molitvu Bogu ljubavi da upokoji duše svih nevino postradalih u zločinačkom NATO bombardovanju naše zemlje 1999. godine, najpre dece, blagovernog naroda, neustrašivih vitezova duha, vojskovođa i vojnika, kao i da Gospod ukrepi naš narod, a naročito one koji rane rata trajno nose na srcu i na telu, u svakom jevanđelskom dobru za dane i vremena koja su pred nama i da se nikada i nikome ne ponovi stradanje koje smo podneli. Zato završimo ovo skromno i iskreno slovo molitvom blaženopočivšeg patrijarha Pavla:
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, primi ovo naše usrdno moljenje i oprosti nam sagrešenja naša. Pomozi nam, Ti, koji si radi spasenja sviju pošao na krst i smrt pretrpeo, da i među nama, i u celom svetu, mržnja ustupi mesto ljubavi, nemir – miru, žalost – radosti, da tih i miran život provedemo kao ljudi Tvoji i braća među sobom. Gospode mira i ljubavi, pomozi nam da se na put Tebi vratimo. Sačuvaj zemlju našu i narod od nepravde, nasilja, međusobne zavade i nesloge, i nemoj ukloniti svetnjak Crkve naše ispred Sebe. Jer si Bog milosti, dobrote i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Izvor: SPC
