Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije održao je 25. oktobra 2022. godine pozdravno slovo na predstavljanju fototipskog izdanja Minhenskog (Srpskog) psaltira u sali „Ivo Andrić“ na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga:

-Dragi Vladiko, časni oci sveštenici, poštovana gospodo ljubitelji umetnosti i književnosti, braćo i sestre, dame i gospodo, moram da kažem da sam srećan što posle dve godine pauze zbog pandemije ponovo imamo priliku da posetimo najmasovniju kulturnu manifestaciju u našem narodu, nadaleko poznatu, koja se zove Međunarodni sajam knjiga. Pre svega, želim da iskreno svim učesnicima Sajma knjiga, izdavačima, književnim organizatorima, a naravno najviše posetiocima, mladim i starim čitaocima, čestitam ove praznične dane pisane reči.

Svake godine krajem meseca oktobra beogradski Sajam knjiga otvara svoja vrata kako bi primio mnoštvo ljubitelja pisane reči. Uvek se sa radošću sećam Sajma knjiga i nosim uspomene još iz studentskih dana kada smo mnogi od nas kao studenti posećivali Sajam knjiga i napajali se na duhovnom vrelu naših književnih, ali i teoloških velikana.

Povod našeg večerašnjeg sabranja jeste velelepno fototipsko izdanje Srpskog, kako ga Nemci zovu, ili Minhenskog, kako ga mi Srbi zovemo, psaltira koji bez ikakve sumnje spada u najvažnije srpske umetničke spomenike sa kraja 14. veka. Kao i mnoge vredne knjige i ovaj Psaltir je imao veoma burnu istoriju. Krajem 17. veka spletom raznih okolnosti ovaj neprocenljive vrednosti umetnički spomenik dobio je svoj novi dom u Nemačkoj gde se i dan danas čuva u Minhenskoj državnoj biblioteci. Nažalost, jedino fototipsko izdanje koje smo mi imali u Srbiji izgorelo je u Narodnoj biblioteci za vreme bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu. Danas, hvala Bogu, trudom vladike Grigorija i grupe vrsnih stručnjaka, koje je on okupio, ova vredna i važna knjiga ponovo je ugledala svetlost dana u svom fototipskom izdanju.

Pre nego što kažem nekoliko reči o ovom fototipskom izdanju Psaltira i o njegovom brilijantnom autoru dozvolite mi da ukratko podsetim i sebe i vas na važnost psaltira kao knjige Svetog pisma u bogoslužbenom životu naše Crkve i uopšte. Gospod Isus Hristos u svojoj javnoj propovedi citira psaltir više nego bilo koju drugu starozavetnu knjigu. Štaviše, polovina starozavetnih citata u Novom zavetu potiču iz Psaltira. Sami apostoli početak Hristove propovedi prate psalamskim citatom: Revnost za dom tvoj izjede me iz Psalma 68, dok su čak poslednje reči Hristove sa krsta upravo reči iz 30. psalma: Oče u ruke tvoj predajem duh svoj. Zahvaljujući ovakoj upotrebi i recepciji Psaltira od strane samog Gospoda Isusa Hrista i Njegovih apostola ova knjiga je postala jedna od najvažnijih bogoslužbenih knjiga Pravoslavne Crkve, a psalmi cara Davida su od samih početaka protkani kroz sva bogosluženja u Pravoslavnoj Crkvi. Važnost ove knjige ugleda se u činjenici da se ona u običajenom delu godine pročita jedanput nedeljno, a u toku Velikog ili Vaskršnjeg posta pročita čak dva puta nedeljno.

Na isti način su i veliki Oci učitelji Crkve tretirali Knjigu psalama i neizostavno je gotovo svi tumačili. Među plejadom hrišćanskih korifeja i tumača najviše se ističu Sveti Jovan Zlatousti i Sveti Atanasije Veliki. Sveti Atanasije Veliki u svojoj poslanici Markelinu, monahu koji je prezdravio od teške bolesti tako što je čitao više od svih drugih duhovnih spisa upravo psalme, kaže sledeće za Psaltir: Svaki, dete moje, svešteni spis Starog i Novog zaveta bogonadahnut je i koristan za učenje kao što je već rečeno, ali Knjiga psalama ima nešto posebno što se da uverljivo zapaziti, jer svaka knjiga služi da objavljuje svoju poruku, a ova kao neki rajski vrt u sebi to sadrži i još o tome melodično peva i svoje poruke opet nam sa pevanjem kazuje.

Na isti način i Sveti Sava, prvi i najveći srpski teolog, u svom Tipiku karejske isposnice, uviđajući značaj i poštovanje koje Crkva pokazuje prema pojanju psalama, zapovedio je da Psaltir nikada ne prestaje da se čita u njegovoj isposnici, dok je Sveti Jovan Zlatoust još vrlo smelo govorio kako je bolje i da sunce zrake svoje sakrije nego da se izgube reči Davidove.

Imajući sve ovo u vidu ne čudi nas činjenica da su naši preci u Srednjem veku pored Jevanđelja kao najsvetije knjige najčešće ilustrovali i prepisivali upravo Knjigu psalama, tj. Psaltir. U veoma bogatoj istoriji srpske rukopisne književnosti Srednjeg veka, u kome se posebno izdvajaju Mirosavljevo Jevanđelje, najlepši i najstariji sačuvani srpski ilustrovani ćirilični rukopis sa kraja 12. veka, njegov vrsnik takođe sa kraja 12. veka, Vukanovo Jevanđelje, kao i Krmčija i Novokanon Svetog Save, ispisane su najlepše stranice naše duhovnosti i knjižvenosti. Upravo ti umetnički spomenici su najbolja slika onoga što je predstavljalo i što jeste nemanjićko nasleđe, onoga što nas je konstituisalo kao narod kulture i kao čitalački narod, a konstituisala nas je, na prvom mestu, pravoslavna vera. Duhovno ozračje Istočnog Rimskog Carstva, koje nazivamo Vizantijom, i kao najdragoceniji plod tog ozračja, plod kirilometodijevskog delovanja, jesu srpskoslovenski jezik i ćirilica. O toj atmosferi i duhovnosti, u kojoj uporedo sa Studenicom, Žičom i drugim našim velelepnim svetinjama nastaju pomenute rukopisne knjige od nemerljivog značaja i izvanredne lepote, govoriće večeras okupljeni stručnjaci i izdavači.

Ja ću samo reći svoj u najkraćem sopstveni sud, sopstveno mišljenje da u Svetom Savi i u Svetom Simeonu, prvom poznatom srpskom piscu i njegovom ocu, prvom književnom liku, istovremeno utemeljiteljima naše Crkve i naše države, o njihovim delima nikada nije dovoljno govoriti, a isto tako i o Dečanskom kralju, o Milutinu i Dragutinu i o drugim svetim Nemanjićima. Međutim, reći ću nekoliko reči o autoru ili o naručiocu ovog izuzetnog dela, duhovnom izdanku loze Nemanjića, Svetom despotu Stefanu Lazareviću, za vreme čije vladavine se dešava preporod u srpskoj duhovnosti, ali što je jednako važno i u srpskoj književnosti, u kome je on aktivno učestvovao ne samo kao pokrovitelj, kao mecena, već kao vrstan pisac, pesnik i prevodilac. Njegova vladarska epoha predstavlja poslednju blistavu epohu u istoriji i kulturi srednjovekovne Srbije. Njegova književna dela, među kojima je svakako najpoznatije Slovo ljubve, čine ga jednim od najvećih srpskih književnika u Srednjem veku. Iz takve duhovne biblioteke u naše ruke i u naša srca blagodareći, kako što već rekosmo, episkopu Grigoriju i grupi stručnjaka koje je on okupio, stiže nam Minhenski (Srpski) psaltir, koji zaista pripada uskom krugu najreprezentativnijih primeraka srpske rukopisne baštine i najvažnijih srpskih umetničkih spomenika sa kraja 14. stoleća. 148 bogato izrađenih minijatura nastalih svakako pod vizantijskim uticajem prenose stilske odlike moravske škole živopisa, a lepota srpskoslovenskog jezika ravna je iluminacijama. Večerašnje predstavljanja na Beogradskom sajmu knjiga predstavlja simboličan povratak Srpskog psaltira u srpsku zemlju, zemlju svog porekla.

Najiskrenije čestitam izdavačima i onima koji su učestvovali u ovom poduhvatu. Čestitam i neka je blagosloveno.

***

O fototipskom izdanju jednog od najznačajnih srpskih srednjovekovnih rukopisa , projektu Eparhije diseldorfske i nemačke, u saradnji sa Bibliotekom Srpske Patrijaršije, govorili: su Njegovo Preosveštenstvo Episkop diseldorfski i nemački g. Grigorije, prof. dr Zoran Rakić, mr Danijela Jelić i dr Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke Srpske Patrijaršije.

O zanosnom i raskošnom slikarskom ukrasu Psaltira, kao i o drugim umetničkim elementima u knjizi, govorio je prof. dr Zoran Rakić. Mr Danijela Jelić je podsetila na istorijat Psaltira, za koji je kazala da sažima sudbinu mnogih drugih rukopisnih knjiga koje su poput njega odlazile iz domovine i završavale na raznim mestima:

-U tom smilu je istorijat Srpskog psaltira dostojan je jedne ekranizacije. Prelazio je iz ruke u ruku, iz manastira u manastir. U dva navrata je bio gotovo na korak od toga da bude uništen; prvi put kada ga je pronašao patrijarh Pajsije, a drugi put tokom Drugog svetskog rata tokom bombardovanja Minhena. Psaltir se tada nalazio u zgradi koja je bila pogođena savezničkim bombama. Bomba je pala u susednu prostoriju, a ne u onu u kojoj se nalazio Psaltir. Izgleda da je bila Božja promisao da se on očuva i da stigne do našeg vremena.

Dr Zoran Nedeljković je predstavio stručni tim koji je radio na izradi fotoptiskog izdanja: -Posebnu zaslugu za to što ovo izdanje Psaltira baš ovako izgleda imaju Veljko Topalović i Aleksandar Popović, koji su stručnim radom i prefinjenim osećajem za meru učinili da dobijemo upravo ovakav rezultat. Štamparija, koja je izvela ovaj veoma zahtevni podvig, je „Iks-tema“ iz Beograda i zahvaljujemo direktoru Goranu Gagiću. Izuzetan je rad knjigovesca Aleksandra Ćeklića. Takođe, vredan i važan je rad Zvonimira Ratkovića. Sa đakonom Pavlom Aničićem iz Eparhije diseldorfske i nemačke smo lepo sarađivali, lako se dogovarali i zaista zahvaljujući i njemu i svima ostalima uspeli samo da dođemo do odličnog rezultata. Ono što je dalo ključni doprinos u realizaciji projekta svakako jeste odluka Njegovog Preosveštenstva Episkopa Grigorija da obnovi ideju o izradi faksimila Srpskog psaltira i da pokrene rad na njegovoj izradi.

Na kraju promocije obratio se i Episkop diseldorfski i nemački g. Grigorije: -Ipak se dogodilo to čudo umnožavanja ljubavi. Lepota je spasila ovu knjigu, a ta lepota će spasiti ovaj svijet. Ja bih se usudio reći da će takve stvari spasiti i naš narod. Sa ovakvim stvarima treba da izlazimo pred svijet, sa najljepšim, sa plodovima naše dugovjekovne teške istorije, ali i slavne kulture. Sad imajući pred očima tu lepotu umnožavamo je i delimo i gledaćemo da je pokažemo i drugim ljudima. Prvi primerak fototipskog izdanja Minhenskog (Srpskog) psaltira biće svečano uručen Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju. Tako vraćamo Psaltir njegovoj kolijevci, njegovoj Majci Crkvi – u ruke našeg Patrijarha.

Fototipsko izdanje Minhenskog (Srpskog) psaltira tokom održavanja Beogradskog sajma knjiga biće izloženo na štandu Srpske Pravoslavne Crkve.