U Nedelju praotaca Hristovih po telu, 26. decembra 2021. godine, u narodom ispunjenom Katedralnom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, Svetom arhijerejskom Liturgijom načalstvovao je Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.
U besedi po pročitanom Jevanđelju Patrijarh je rekao da je u narodnom predanju nedelja Praotaca posvećena majkama. Podsetio je na običaj vezivanja majki tog dana: „Običaj je da vezujemo majke kako bi se one odvezale dajući nam neke poklone. Ali najveći poklon koji je mogao ljudski rod da dobije to jeste majka, pre svega majka sina Božijeg, ona koja je u ime čitavog ljudskog roda rekla smireno ‘da’, prinela sebe u ime svih ljudi kao Prečista i Preblagoslovena, da se kroz nju desi ljudskome rodu spasenje, da kroz nju i u njoj mi svi ljudi imamo pristup živome Bogu, i ne pristup posredno, nego direktan, neposredan pristup živome Bogu“, rekao je patrijarh Pofirije.
Poglavar Srpske Pravoslavne Crkve govorio je i o drugim svetim majkama i ženama koje su obeležile istoriju Crkve: „Koliko je samo svetih majki u istoriji ljudskog roda, u istoriji crkve bilo i da nije bilo mnogih svetih žena, svetih majki, verovatno ni mi ne bismo imali toliko blistavih primera svetitelja Božijih, otaca i učitelja crkve. Od svetoga Jovana Zlatoustog, svetoga Vasilija Velikog, blaženog Augustina, pa sve do svetog Save i svetitelja Božjih iz njegovog roda. Svakome od velikih imena, učitelja, otaca Crkve prethodila je sveta majka, žena svetoga života koja je i svojim ličnim primerom, svojom ljubavlju, ali istovremeno pre svega i iznad svega svojim molitvama Bogu utisnula pečat čežnje za Hristom, pečat gladi za istinom koji su kasnije nosili ti veliki, mudri oci i učitelji Crkve“.
Govoreći o pročitanom odlomku iz Jevanđelja po Luki (Lk. 14, 16–24), u kom Gospod govori o pozivu na večeru koji gospodar upućuje svima, Njegova Svetost kazao je da ta priča oslikava međusobne odnose Boga i ljudi. Prema njegovim riječima, mi ljudi najčešće zauzeti mnogim važnim poslovima, seme želje, seme vere koje je zasađeno u našoj duši zatrpavamo raznim važnim poslovima, a ponekad i nevažnim, i kazao da ni jedno zanimanje ili briga nisu važniji od temelja našeg života – Hrista.
Patrijarh je upozorio da često govorimo sebi i drugima da ima vremena i da najpre treba da obavimo druge poslove koji su važni, a da će ostati vremena da Bogu posvetimo deo sebe i svojih snaga. Rekao je da nas je bezbroj puta Gospod podsetio kroz priče koje je izgovarao da nismo gospodari vremena, da ”zapravo ne znamo kada ćemo otići iz ovoga sveta i da može biti da se možda bavimo poslovima koji jesu veoma važni, ali koji ipak nisu toliko važni da ostavimo svoj odnos sa Bogom po strani, i ne samo to, nego i ti drugi poslovi ma koliko su važni, ako hoćemo da ih rešavamo do kraj, valjano i kako treba, u potpunosti ne možemo ih rešiti bez naše zajednice sa Bogom, bez molitve, bez pomoći Božije, bez promisla Njegovog”.
”Nije dovoljno da spolja budemo hrišćani i da imamo mirnu savest i osećanje da smo bolji i vredniji od drugih. Nije dovoljno da mislimo, da se tako izrazim, da mi imamo Boga u džepu, da mi imamo Njega u svojoj šaci i ruci i da mi uz pomoć Njega proveravamo i ocenjujemo druge. Neophodno je da uđemo u dom Njegov, da odgovorimo na Njegov poziv, da se prepustimo Njegovoj volji i Njegovom promislu s poverenjem da, kada smo u njegovom naručju, ma šta se dešavalo u našoj svakodnevnici, mi smo na sigurnom putu”, rekao je patrijarh Porfirije. Na kraju, Patrijarh je čestitao Božić katolicima i svima drugima koji praznik Rođenja Hristovog slave po gregorijanskom kalendaru.
