Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije otvorio je večeras u Istorijskom muzeju Srbije izložbu radova 54 umetnika „Svet u slici – Slika sveta“. Otvaranju izložbe prisustvovali su i vikarni Episkopi: novobrdski Ilarion i moravički Tihon.
Interdisciplinarna izložba „Svet u slici – Slika sveta“ rezultat je istoimenog poziva umetnicima čija su dela nadahnuta verskim i kulturnim nasleđem, odnosno religioznom umetničkom sferom i identitetima tradicionalnih Crkava i verskih zajednica na teritoriji Srbije.
„Iz sveg srca sam blagodaran onima koji su organizovali večerašnju izložbu, a ponajviše sam blagodaran umetnicima, iznad svega njima, u ovom vremenu nemira, ne samo ličnih nemira, najlokalnijih nemira koje nosi svako u sebi, nego i lokalnih nemira prostora u kome živimo nego i globalnih nemira. Međutim, sve su to nemiri koji postoje i postojaće do drugog dolaska Hristovog jer On je mir, On je Car mira. I dokle god smo izvan Njega postojaće i postoje nemiri i dokle god On ne dođe u svojoj punoći konačno, nemiri će postojati, u najmanju ruku, kao izazov, kao potencijal, kao mogućnost, jer mira bez jedinog Mirotvorca, bez Cara mira, bez Kneza mira, bez Hrista koji je sam po sebi mir, ne može biti. Jer sa Njim i u Njemu, najpre taj najlokalniji mir je sam po sebi plod Njegovog prisustva“, rekao je Njegova Svetost na otvaranju izložbe.
Patrijarh Porfirije je dodao: „Tamo gde postoji taj najlokalniji, unutarnji naš lični mir, on je zalog i svojevrsna garancija svakog drugog mira. Dakle, u ovom vremenu nemira blagodarni smo svim organizatorima, pre svega umetnicima, što su nam pružili priliku da uživamo ipak u onome što je za nas jedino prirodno u jednom posebnom miru, u miru umetnosti. Posebno je dragoceno i važno što su se ovde, pred nama sabrala umetnička dela koja na osoben način izražavaju viđenje svetovnog, tog autentičnog, istinskog, pravog i mira, i autentične, istinske i prave egzistencije. A istovremeno, kao i puta traganja za smislom. Niko nam nije obećao da će ovde, na Zemlji, biti sreće. U krajnjoj liniji nije to cilj našeg postojanja i naše egzistencije. Smisao, to jeste cilj naše egzistencije, da nađemo smisao, da imamo smisla. Zato je večerašnja izložba još dragocenija jer su ovde svoja dela izložili umetnici ali ujedno i duboko verujući ljudi iz većine crkava i tradicionalnih verskih zajednica koja postoje, žive i delaju ovde u Srbiji.“
„Ovako sabrana dela doživljavamo kao osećaj narodnog zajedništva i podsticaj da se ojača bratski dijalog i uzajamno poštovanje između svih ljudi bez obzira na veru i naciji u našoj zemlji. Da budemo zajedno, da budemo za jedno. Da budemo za jedno i jedinstveno, što je svakoj duši ljudskoj neophodno i potrebno. Da budemo za dobro, za to jedno, za vrlinu, za ljubav u krajnjoj liniji. Za ispunjavanje onoga što Bog od nas hoće, a to nije nešto što je nama strano i mimo našeg bića i postojanja, to je ono što je nama urođeno, što pripada našoj prirodi, što nas čini onim što jesmo, što nas čini da jesmo ljudi. Sama činjenica da na ovoj izložbi možemo da uživamo u oduhovljenoj umetnosti Pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice, jevrejske zajednice, kao i nekih protestantskih crkava iz naše otadžbine Srbije dovoljno govori o simfoniji koja je zadata ali nam je i data. Simfonija različitosti o neprocenjivom značaju mira i uzajamnog razumevanja. To je nešto što nam je braćo pravoslavni Srbi hrišćani, braćo iz Rimokatoličke crkve, i sestre, braćo iz Islamske, iz Jevrejske zajednice i svih drugih verskih zajednica, dato kao dar Božiji. Ali nam je i zadato, drugim rečima to nam je povereno, besplatno smo dobili od Gospoda. Da li ćemo biti dostojni tog dara, da li ćemo ne samo čuvati to što smo dobili, nego i dosledno na osnovu svojih darova umnožavati i ispunjavati volju Božiju i sam cilj našega postojanja zavisiće od naših najpre razumevanja a onda i spremnosti da svoj zadatak ispunimo“, naglasio je Patrijarh srpski.
„Umetnost sama po sebi ima osobino, to jeste osobene odlike, jer bi trebala da odražava duhovni svet, duhovnu svest pojedinca i konkretno crkve ili verske zajednice, kao što u širem smislu predstavlja odraz i sliku sveta u kome nastaje ali i odraz molitve za taj svet. Izložbe poput ove su povod da učimo jedni o drugima, da pronađemo pozitivne načine interakcije povezivanja uz poštovanje razlika i uvažavanja posebnosti da bih smo na kraju razumeli da smo zapravo stvoreni kao jedan i jedinstveni ljudski rod. Kao jedan čovek, mi hrišćani to definišemo rečju jedan Adam, novi Adam. Mi smo dakle jedan čovek, ko to ne razume ima još mnogo da sluša reč Božiju i da radi na sebi, uz mnogo podviga i mnogo molitve. Na nama je da verujemo da dovoljno razumemo ali da znamo isto tako da to nije dovoljno nego da je neophodno da pružimo i trud i podvige da to i svojim primerom potvrdimo i pokažemo jedni drugima i pred svetom“, istakao je Njegova Svetost.
Autorski tim, koji je postavio idejne osnove i izvršio selekciju radova predvodio je glavni kustos izložbe prof. dr Oliver Tomić, profesor na Akademiji tehničkih strukovnih studija u Beogradu. Saradnici su stručnjaci i zaposleni Akademije Srpske Pravoslavne Crkve za umetnosti, konservaciju i restauraciju, Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve i Instituta za studije kulture i hrišćanstva.
Na otvaranju izložbe obratili su se i direktorka Istorijskog muzeja Srbije, dr Dušica Bojić, dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama.
