Dužni smo Hrista Boga radi da posvedočimo istinsku i pravu ljubav, ljubav jevanđeljsku i hrišćansku, i da te ljude koji kao izbeglice dolaze ne primimo samo u naše domove nego da ih smestimo i u naša srca, u našu ljubav. Mi smo, to već znate, pokrenuli kao Crkva sakupljanje priloga za postradale u Ukrajini i skupili smo već izvesnu svotu koju ćemo, na način na koji to bude moguće, dostaviti mitropolitu Onufriju, a on će znati gde da tu našu skromnost kao izraz saosećanja i ljubavi dodeli tamo gde je to potrebno nezavisno od toga ko je koje vere i ko je koje nacionalnosti.
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 6. marta 2022. godine večernje praštanja u hramu Svetog Save na Vračaru i tom prilikom besedio:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Braćo i sestre, evo nas na samim vratima Velikog Časnog Vaskršnjeg posta, posta koji je jedno dugo duhovno i odgovorno putovanje svakoga hrišćanina, putovanje koje ima svoj jasan cilj i jasan smisao i koje nas vodi Vaskrsenju Sina Božjeg ovaploćenog i među nama rođenog, Sina Božjeg koji je uzeo na sebe greh sveta i sjedinio božansku i ljudsku prirodu i noseći greh sveta, tj. greh nas ljudi, svakoga od nas pojedinačno, postradao, ali i vaskrsao, na nebo se vazneo i seo sa desne strane Oca, što nije samo pokazna vežba Njegova, nego i realnost u kojoj mi hrišćani, po ljubavi Božjoj prema nama, u potpunosti čitavim svojim bićem učestvujemo. Dakle, cilj Velikog posta jeste Vaskrsenje Hristovo, ali u Njemu i sa Njim i vaskrsenje svakoga od nas.
Veliki post počinje uvodom koji se zove večernje praštanja. To je upravo služba koju smo odslužili, a na dan Vaskrsa uveče služimo i večernje ljubavi. Te dve reči, praštanje i ljubav, oslikavaju i prožimaju samu suštinu posta. Praštanje i ljubav imaju za cilj da u potpunosti izmire nas ljude sa Bogom, a tamo gde postoji to izmirenje automatski po sebi javlja se i izmirenje među nama ljudima, a isto tako mirimo se u sebi sa sobom, a onda i sa čitavom tvorevinom Božjom. I praštanje i ljubav svode i nizvode mir Božji među nas, upravo ono bez čega se ne može i što je najvažnije. Zato i mi svako svoje bogosluženje započinjemo molitvom o miru i za mir: U miru Gospodu se pomolimo; Za mir svega sveta Gospodu se pomolimo; Mir svima; Mir vam; U miru iziđimo… Bezbroj puta na svakom bogosluženju mi prizivamo mir Božji, jer živimo u svetu u kome se mnogo o miru govori, a najviše govore oni koji proizvode oruđa smrti.
Mir je, dakle, braćo i sestre, ono što je neophodno. Molimo se za mir neprestano, ali u ove dane posebno i naročito kao ljudi i kao hrišćani molimo se za mir u Ukrajini. Naša lična sećanja, sećanja svakoga od nas, na tragične ratove i sukobe na prostorima bivše Jugoslavije nisu prestala budu veoma živa među nama, a evo još jedan rat je buknuo u Evropi i to među našom braćom hrišćanima, Rusima i Ukrajincima. Taj rat otkriva podeljenost. Taj rat proizvodi stradanja i podele, ali ne samo u ovom trenutku između naše braće Rusa i Ukrajinaca, nego preti stradanjima i podelama i u čitavom svetu i u Evropi, gde osećamo kao da nadolazi tragedija. Zbog toga je buknula, kao što je rat buknuo, i tuga u našim srcima, ali i zebnja u našim dušama; tuga zbog stradanja nama bliskih naroda po svemu, ali i zebnja zbog opasnosti koje taj rat nosi i po celu Evropu i po čitav svet. To znači i opasnost i po nas koji živimo na prostorima koji su podeljeni i još uvek nedovoljno izmireni. Zato osećam potrebu da podstaknem sve nas večeras ovde sabrane da tugu pretvorimo u saosećanje, u solidarnost sa onima koji stradaju, sa onima koji sada ostaju bez svojih domova i koji traže utočište i sigurnost izvan njih. Podsećam i sebe i vas i pozivam i sebe i vas da imamo saosećanja sa onima kojima su neophodne elementarne potrebe za preživljavanje i, dakako, sa onima koji već dolaze u našu zemlju kao izbeglice.
Dužni smo Hrista Boga radi da posvedočimo istinsku i pravu ljubav, ljubav jevanđeljsku i hrišćansku, i da te ljude koji kao izbeglice dolaze ne primimo samo u naše domove nego da ih smestimo i u naša srca, u našu ljubav. Mi smo, to već znate, pokrenuli kao Crkva sakupljanje priloga za postradale u Ukrajini i skupili smo već izvesnu svotu koju ćemo, na način na koji to bude moguće, dostaviti mitropolitu Onufriju, a on će znati gde da tu našu skromnost kao izraz saosećanja i ljubavi dodeli tamo gde je to potrebno nezavisno od toga ko je koje vere i ko je koje nacionalnosti.
Isto tako, braćo i sestre, pozivam i sve nas da zebnju pretvorimo u razboritost, u mudrost, jer nam je to itekako potrebno u svetu jednostranih, pa i neretko i ne od juče, medijskih manipulacija i kampanja i u vremenu naših ličnih, emocionalnih i iskustvenih iskušenja. Molimo se da nam Bog da mudrost da odlučujemo i postupamo najbolje moguće u interesu čuvanja jednih drugih od sebe, ali čuvanja jednih drugih za sebe, da se molimo, braćo i sestre za mir, da delujemo odlučno, da čuvamo i svedočimo mir gde god da jesmo i gde god da živimo, a naročito da uložimo sve svoje duhovne i sve druge snage da čuvamo i očuvamo mir na prostorima gde se prožimamo i gde živimo sa drugim narodima i, ako hoćete, na prostorima donedavno jedne zajedničke zemlje. Sa ovog mesta danas posebno i naročito uputimo molitve za što brže uspostavljanje mira u Ukrajini. Uputimo molitve Bogu da što pre dođe do mirovnih razgovora umesto rata, jer mir nema cenu. Neka svako od nas postavi sebi pitanje – prvi među vama ja, kao i svaki drugi koji predstoji Crkvom ili nekom verskom zajednicom – da li smo mi učinili dovoljno da ne bude rata, da imamo mir? Naravno da ćemo odgovoriti, nažalost, ako stojimo pred Hristom da nismo, da nismo učinili dovoljno, jer smo se udaljili od reči Božje, od Jevanđelja Njegovog. Poremetili smo sve u sebi u odnosu na to kako nas je Bog zamislio i kako nas Bog hoće. A onda poremetivši to u sebi u koncentričnim krugovima tu realnost i poremećeno stanje širimo i oko sebe. Zato, braćo i sestre, Crkva jeste ustanovila post, post u čije temelje na samom početku je postavila praštanje; ali praštanja nema bez pogleda u sebe i svoju dušu, tj. ne možemo tražiti oproštaj od drugoga, a kamoli biti spremni da oprostimo, ako prethodno nismo preispitali sebe i prepoznali sve ono u nama što kvari lik Božji u nama, ako nismo prepoznali gde i na kom mestu smo pogazili zapovest Božju, ako smo se više bavili osudama, suđenjima, kritikama i zamerkama drugima, ako smo više zlo videli u drugom nego u sebi, ako smo prepoznavali tuđi greh, a nismo ga prepoznali u sebi. Tražiti oproštaj i praštati jeste zakon našeg života. Koliko puta u toku dana, u toku bogosluženja, a evo i večeras smo izgovorili i koliko puta svakoga dana, dakle, izgovaramo molitvu Oče naš. Jasno je i nepotrebno tumačenje reči Gospodnje: Oprosti nam dugove naše kao što opraštamo dužnicima svojim, i: Kojim sudom sudite sudiće vam se ili: Ne sudite da vam se ne sudi. Dakle, braćo i sestre, neka bi Gospod dao da naoružamo sebe praštanjem, ali pre svega prepoznavajući pred licem Božjim, u Njegovoj svetlosti, svoj greh kako bismo onda imali post ne kao dijetu, da nam ne bude jedina briga, briga oko vrste hrane koju upotrebljavamo. Uzalud je ukoliko nema svesti o tome da iznutra, po modelu Hristovom, treba da se preobražavamo, ali je potrebno da postimo i telom kako bi onda iznutra i spolja posteći zaista se saobražavali liku Hristovom i pripremali sebe da poput Bludnog sina možemo da se vratimo u Očev dom, gde nas On već čeka raširenih ruku, i tu je sa nama i u nama, budući da smo okorelog srca ne samo da ne vidimo to, nego nismo ni spremni da ljubav Njegovu i zagrljaj Njegov primimo.
Neka bi Gospod dao započinjući ovaj Veliki post večernjem praštanja da zaista pođemo u duhovnoj radosti, grleći jedni druge, grleći čitav svet i po pesmi koja se peva na dan Vaskrsenja recimo braćo i onima koji nas ne vole. Dakle, grleći čitav svet i sve ljude možemo tada zapevati pesmu Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši i svima u grobovima život darova. Neka bi Gospod dao da zaista tako bude. Ja vas molim da, imajući još jedamput spremnost, čujemo reći molitve koju smo pročitali na večernjoj službi i da ih utisnemo u svoje srce:
Nebeski Care, blagoverni hristoljubivi pravoslavni rod naš okrepi, veru utvrdi. Nema istinskog ni praštanja, ni podviga, ni molitve, a ni ohristovljene ljubavi bez pravoslavne vere, bez vere. Veru, dakle, utvrdi, narode ukroti, svet umiri, svetu Crkvu dobro sačuvaj.
Imajući na umu ove reči, ja ću vam pročitati molitvu koja je molitva pre početka posta, pre početka Četrdesetnice. Običaj je da se u klečećem stavu pomolimo:
Nado svih krajeva zemaljskih, i onih dalekih kraj mora, Bože, Ti si ove svete dane posta unapred objavio preko zakona, proroka i jevanđelista, udostoj sve nas da u čistoti pređemo poprište posta, da veru sačuvamo neokrnjenu i da zapovesti Tvoje držimo u sve dane života svoga. Zapovedi anđelu mira da čuva naše dolaske i odlaske na svako dobro delo i da nam pomogne i pripremi nas za savršeno pričešće Prečistim Tajnama tvojim. Primi, Gospode, metanije i post slugu Tvojih, podajući duhovni blagoslov njima i svima nama zbog Hrista Isusa Gospoda našeg sa kojim si blagosloven, sa Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Gospodu se pomolimo. Gospode, pomiluj.
Blagoslovsn si Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, Avraamov, Isaakov i Jakovljev, Ti si stvorio nebo i zemlju i more, i sve što je u njima; Ti si primio suze sluge tvoga proroka Davida i dao mu oproštaj grehova čim se pokajao; Ti si molitvu primio i grehe otpustio Manasiji, okovanom u gvozdene okove, čim se pokajao i ispovedio Tebi; Ti si spasao i s mirom otpustio bludnicu, koja je pred uhodama svojim poznala milost tvoju; Ti sam i sada usliši moljenje mene nedostojnog sluge tvog i previdi sva sagrešenja ovih slugu tvojih koji Ti s pokajanjem pribegavaju; i daj im skrušenost u srcu i tugu zbog grehova kojima progneviše Tebe Tvorca svog, tugu koja ih može očistiti od grehova njihovih; podaj im blagodat tvoju da bi, pobuđeni i potkrepljeni njome, postali svesni svih rđavih dela svojih, i sva ih istinski ispovedili u strahu tvom duhovnom ocu svom, koga si Ti odredio za sudiju, i po tvome nelažnom obećanju udostoj ih da se istinski osete krivi u srcu svom skrušenom i smernom, i da se kaju, i da oplakuju sebe zbog grehova svojih, i da tvojim milosrđem preko njihovog duhovnika i sudije dobiju razrešenje grehova svojih; jer si Ti rekao: „Što razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebesima. O, Vladaru Gospode Isuse Hriste Bože naš, primi sluge tvoje koji se kaju za svoje grehe, znane i neznane, voljne i nevoljne, i koje po tvome naređenju ispovedaju. Primivši ih milostivo tvojom silom i blagodaću, ukrepi ih da se više ne vraćaju svojim gresima i rđavim i nepriličnim delima, u koje mnogo puta padoše, nego ih podigni i zaštiti od lukavstava đavoljih i od svih zamki ubitačnih, da bi Ti bez smetnje poslužili u svetosti i pravdi u sve dane života svog. Jer si Ti Bog Naš, koji si došao u svet da zoveš, ne pravednike nego grešnike na pokajanje. I Ti si zapovedio da sedam puta sedamdeset opraštamo sagrešenja onima koji padaju u greh. Kao što nisi osudio ženu, koju fariseji uhvatiše u preljubi i dovedoše je k Tebi kušajući Te, nego si milostivo rekao: idi, i od sada više ne greši, tako i ove ne osuđuj, nego ih čovekoljubivo pomiluj. I kao što si se po milosti svojoj smilovao i na drugu bludnicu koja plakaše i suzama noge tvoje omivaše i kosom svojom otiraše, tako i ovim slugama tvojim podaj obilne i tople suze u njihovom istinskom pokajanju. Utvrdi njihov um i srce, da znaju Tebe, jedinog istinitog Sina Božjeg, koji uzima grehe sveta. Primi ih kao što si primio Petra, koji se odreče Tebe, pa se pokajanjem i gorkim suzama obrati. Pruži desnicu svoju i primi ih kao što si primio Petra kada se on poče topiti u moru; i ukrepi ih protiv đavola koji vojuje na njih; očisti im dušu i telo od svake prljavštine. Jer si sam rekao, blagi Gospode: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. I došao si, ne da spaseš spasene nego one koji ginu: Stoga, Gospode Isuse Hriste Bože naš, daj ovim slugama tvojim: da besprekorno završe ovaj otpočeli Sveti Post; da u njemu izvršuju zapovesti tvoje; da u molitvama budu revnosni; i da pomoću svih vrlina ugađaju Tebi u sve dane života svog, da bi se čiste savesti i neosuđeno pričestili, tvoga Božanskog Tela i tvoje Životvorne Krvi, prolivene za sav svet, i udostojili se otpuštenja grehova, i da bi pobedili i posramili đavola koji vojuje protiv njih. Jer si Ti, Bože, Bog onih koji se kaju, i ne želiš smrti grešnika nego da se obrati i živ bude. Jer Ti ne želiš, Gospode, da pogubiš stvorenje ruku tvojih, niti je Tebi u volji pogibao čovekova, nego hoćeš da se svi spasu i dođu u poznanje istine. Stoga i sada, Vladaru, ne odvrati lice svoje od ovih slugu tvojih, nego im podaj istinsko obraćanje k Tebi od grehova, i izbavljenje od svih rđavih dela. I udostoj sve nas, u miru ispunjene dobrim delima, da se poklonimo spasonosnim stradanjima tvojim i svetom Vaskrsenju, i da na kraju života našeg dobijemo u Tebi, Bogu i Spasitelju našem večnu radost, zajedno sa svima koji su ugodili Tebi. Jer si Ti Bog milosti, dobrote i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem i s presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Neka je srećna i blagoslovena Četrdesetnica i neka je srećan i blagosloven post. Blagoslov Gospodnji na vama Njegovom blagodaću, dobrotom i čovekoljubljem svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Braćo i sestre, oprostimo jedni drugima! Oprostite i meni ako sam bilo koga na bilo koji način rečju delom ili mišljem povredio. Neka je svima
