Posle večernjeg bogosluženja u Hramu Svetog Save na Vračaru, 04. maja 2023. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je pomen nevino postradalim osnovcima i radniku OŠ „Vladislav Ribnikar“, uz sasluženje Visokopreosvećenog Mitropolita prespansko-pelagonijskog g. Petra iz Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije i Preosvećenog Episkopa marčanskog g. Save, vikara Patrijarha srpskog.
Pomenu su molitveno prisustvovali Preosvećena gospoda Episkopi: remezijanski Stefan, hvostanski Aleksej, novobrdski Ilarion, jegarski Nektarije, lipljanski Dositej i toplički Petar; arhimandriti: Nektarije glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, Danilo direktor Patrijaršijske upravne kancelarije i Vasilije (Kostić); brojno sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, ministar prosvete Republike Srbije g. Branko Ružić i direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama g. Vladimir Roganović, kao i mnogobrojni verni narod.
U svom obraćanju, Patrijarh Porfirije je rekao da bi najbolje bilo da u ovom trenutku molitveno ćutimo, da se pogruzimo u dubini svoga bića, u svoju dušu i da tu, pred licem Božijim, kolenopreklono molimo Gospoda da bude milostiv svima nama. Naravno, da se molimo za pokoj tragično, nevino postradalih. Svi smo najpre bili suočeni sa nevericom, pa smo onda krenuli da analiziramo na sociološkom planu, na psihološkom planu, da tražimo odgovore, da tražimo odgovorne. Međutim, život je skupa, najskuplja stvar. To je dar Božiji i svaki pokušaj da na površini našeg postojanja nađemo odgovore, u najmanju ruku odvešće nas u pogrešnom pravcu. Znamo da je čovek duhovno biće i ako se ne pogruzimo na nultu tačku, svako od nas svoju, svoga postojanja i ne stanemo pred lice Božije i tu u Njegovom liku kao u ogledalu ne vidimo sebe, nećemo doći ne samo do utehe i do rešenja, nego ni početnog slova azbuke odgovora. Tražimo odgovorne, izuzimajući sebe onda kada nismo ukorenjeni u duhovnom temelju. Ali, ako ne osećamo ovakve tragedije kao zajedničku tragediju u kojoj učestvujemo, kako sa jedne strane u bolu i nadi, s druge strane i u odgovornosti, ko može sebe da izuzme od odgovornosti da bude bolji i da svojom dobrotom doprinosi da svi zajedno budemo bolji? Ko je odgovoran? Svi smo odgovorni. Ja prvi, jer sigurno se nisam dovoljno Bogu molio za svoj narod, sigurno nisam učinio mnogo toga što sam trebao da učinim da budem bolji i da bi kao bolji i svom narodu bio bolji. Dakle, ovde se radi o dubinskom problemu, o korenu na kojem treba sve da se zida i iz kojeg treba sve da izrasta.
Izvor: TV Hram
